Tabla na kojoj piše „zabranjeno kupanje“ na Rgotskom jezeru uznemirila Zaječarce, iz kompanije koja gazduje jezerom kažu da je to zakonska obaveza

Miladin Krstić, iz Ekološkog ustanka u Zaječaru, kazao je da na tabli piše da je reč o kopu “Velika poljana” i da je prilaz zabranjen nezaposlenim licima, kao i kupanje, sportovi na vodi, navodnjavanje, pojenje stoke, i da se sve to radi na sopstvenu odgovornost.

“Tabla je oborena. Rgotsko jezero je najčistije u Evropi i ne može da pripada privatniku ili privatnoj firmi. Jezero je biser koji pripada svima nama. To je naše izletište i kupalište koje treba da koristi svima nama. Moramo da ga sačuvamo za buduće generacije. Kao što vidite napadnuti smo sa svih strana. Zaječarci to vide. Oni koji ne vide u kakvoj smo opasnosti neka se probude iz zimskog sna i neka vide na kakvom smo udaru. Napadnuto je bilo Nikoličevo, Vratarnica…. Šta još treba da se desi da narod u istočnoj Srbiji vidi da je otpisan”, poručio je Miladin Krstić.

Takođe, Rgotsko jezero je obišao i odbornik Zaokreta, Uglješa Đuričković, koji je tom prilikom kazao da voda kao resurs ne može biti u privatnom vlasništvu.

”Voda ne može biti u privatnom vlasništvu ma šta ko pričao, a posebno ne u ovom slučaju gde se ne rudari već decenijama. Što se mene tiče, ovo će biti jedna od prvih stvari za šest meseci nakon preuzimanja upravljanja gradom koje ćemo rešiti”, poručio je odbornik Đuričković.

Iz Jugo Kaolina su kazali za Danas, da nikome ne brane kupanje, ali da je njihova zakonska obaveza da tablu postave.

“Povodom objava na društvenim mrežama, u kojima se u negativan kontekst stavlja preduzeće Jugo-Kaolin doo, a sve vezano za Rgotsko jezero, odnosno rudarski kop „Velika poljana 1“ izjavljujemo da  Jugo-Kaolin doo čini sve što je potrebno i u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, da se rudarski kop Velika poljana 1 ( tzv. Rgotsko jezero) zatvori u skladu sa izrađenim Glavnim rudarskim projektom zatvaranja, koji je uradio Univerzitet u Beogradu, tehnički Fakultet Bor. Ceo koncept projekta, kao krajnji cilj podrazumeva i obezbeđenje prostora oko jezera, jer je namera poslovodstva Jugo-Kaolina je da se posle sanacije objekat preda na upotrebu lokalnoj samoupravi i građanima. Ali projekat koji smo u tu svrhu uradili još uvek se nalazi u fazi odgovora nadležnih sudskih organa. To znači da smo još uvek odgovorni za ovu lokaciju i kao odgovorna kompanija trudimo se da tu odgovornost sprovedemo, tako što predupredimo građane za moguće rizike koje nosi korišćenje ovih objekata. U tu svrhu smo u nekoliko navrata, kao i nedavno, postavili table. Razumemo nezadovoljstvo građana i  nadamo se da će aktuelna situacija ubrzati rešavanje spornih pitanja”, kaže se u pismu kompanije Jugo Kaolin.

Podsećamo, ova tabla već godinama stoji na prilazu Rgotskog jezera, i do sada niko nije zabranjivao kupanje. Ali Zaječarce sada brine postavljanje table opet.

Zaječarce je uvek zanimalo Rgotsko jezero

Rgotsko jezero se nalazi na oko 15 kilometara od Zaječara. Pre tačno 46 godina, rudari su napustili stari površinski kop “Srbokvarca” koji se nalazio u ovom selu, zbog izbijanja vode. Nekoliko dana kasnije, voda je počela da nadolazi i tako je nastalo Rgotsko jezoro.

Površina jezera je tri hektara, a maksimalna dubina dostiže i 40 metara. Zahvaljujući kvarcnom pesku, voda je poprilično bistra i veoma lako i brzo se zagreva.

Prema zvaničnim istraživanjima, sem jednog jezerca u Nemačkoj, voda iz ove prirodne akmulacije najčistija je u Evropi. Temperatura vode je leti oko 26 stepeni.

Ovo jezero je leti nekada posećivalo i preko 1.000 kupača, ali najveći problem je to što jezero nema uređene plaže, osim jedne. A ni za nju ne možemo da kažemo da je uređena ako se uporedi sa plažama na drugim srpskim jezerima. Zaječarce pored svega privlači kupanje na Rgotskom jezeru.

Nekada je selo Rgotina bilo primer uređenog i bogatog sela. Selo je imalo nekoliko prodavnica, Dom kulture, biblioteku, ambulantu, bioskop i firmu “Srbokvarc”, u kojoj su radili i žitelji sela.

Kvarcni pesak se prodavao širom bivše Jugoslavije, pošto je takvo rudno bogastvo retko u Evropi. Svaka druga kuća imala je radnika u nadaleko čuvenom “Srbokvarcu”. Ljudi su lagodno živeli i radili u rudniku ali i u poljoprivredi.

Privatizacijom firma Srbokvarc je prodata, a novi vlasnik je postao Jugo Kaolin d.o.o..

Danas se Rgotina ne može prepoznati. Osmesi na licima Rgoćana su nestali, muzika iz kafića je utihnula, Dom kulture se raspada, a bioskop je već emitovao poslednju epizodu serije “Selo koje je izgubilo dušu”.

Rgotina ima potencijal da postane pravo turističko mesto i da se razvija.

Lokalne vlasti i grad Zaječar, kao i mesna zajednica Rgotina, mogli bi da iniciraju i podrže razvoj turizma na teritoriji mesne zajednice Rgotina, ali sada se i vlasnik nekadašnjeg “Srbokvarca” za sve pita, pošto je kupovinom ove firme, vlasništvo nad jezerom pripalo njemu.

Jedino novo i lepo u ovom selu nedaleko od Zaječara je fudbalski teren, koji su meštani sami od svojih sredstava uredili i dokazali da natpis sa objekta u centru sela “U slozi je moć” zaista daje rezultate. Za Zaječarce kao i Rgoćanje, Rgotsko jezero je raj.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Zaječar stao na 15 minuta: Građani blokirali kružni tok, srednjoškolci izašli u dvorište

Veliko finale pab kviz serijala u Zaječaru: Ekipe iz istočne Srbije u borbi za naslov prvaka

Objavljena knjiga poezije Vlaste Mladenovića u Poljskoj

„Ovi izbori će biti poslednja prilika za grad“: Formiran još jedan opozicioni blok u Zaječaru