Foto: M.S.Vesna Andrejević posle 21 godine donela je odluku da zatvori radnju i posveti se gajenju papagaja i drugih životinja i cveća. Ljubav prema životinjama gaji od malih nogu i, kako kaže, imala je svega tri ili četiri godine kada je prvi put zatražila od majke da joj uhvati pticu.
„Vrapčiće smo čuvali preko zime u kavezu, a leti ih puštali. Tako je počelo. Kasnije, kada sam malo porasla, imala sam prvo pticu pevačicu, to je bila neka divlja ptica koju sam dobila na poklon, onda papagaja, ali ne tigricu, nego rozenkolisa. To mi je bio prvi papagaj koji, bez obzira na to što za njega važi da ne priča, je umeo da kaže svoje ime. Zvao se Pera”, priča Vesna Andrejević za Danas.
Među mezimcima o kojima se starala Vesna našla se i šumska veverica, koju je dobila kao bebu i othranila je tako što joj je špricem ubrizgavala hranu u usta.
„Imala je svoju sobu, sa velikim kavezom, granama, puštena je bila, šetala, uživala. Živela je sedam i po godina. Jednog dana je prestala da jede i sutradan je uginula. Imala sam i kanadsku vevericu, ona izgleda kao veverica iz crtaća – sa prugicama. Isto sam imala degu veverice, hrčke, morsko prase. Sve te životinje, nažalost, kratko žive. Gajila sam i patuljastu sovu. Kada sam je othranila zvala sam ornitologe, ali se niko nije javio. Pozvala sam Zoo Vrt u Jagodini i oni su je prihvatili. Oduševili su se kako sam je dobro očuvala. Dala sam joj guštera, pa sam joj jednom dala čak i miša, ali pobegao je iz volijere, jer se sova uplašila. Onda se ispostavilo da je miš zapravo bio mišica, pa je dobila mlade i onda je celo dvorište bilo puno miševa. Suprug je bio jako ljut na mene zbog toga”, istakla je naša sagovornica.
Mezimci Vesni donose veliku radost, pa je tako u svakom trenutku okružena brojnim životinjicama. U ovom trenutku tu su tri psa, dva hrčka, činčila, koja je pravi veteran među njima.
„Njihov vek je tu negde, 15 do 17 godina. On je već star, ima 14 godina. Nadam se da će poživeti još par godina. Jednom prilikom, kada je imao 10 godina, razboleo se, jeo je svoje granule. Onda mi je palo na pamet da mu dam nešto drugo. Sada više uopšte ne jede granule, jede ptičiju hranu, semenke, travu, keks, jabuku i super je”, objašnjava Vesna.
Obične tigrice, polustandard, personate, fišeri – žuti i šareni, kozice, burk – standard i roze, afrički sivi žako, amazonac, neki su od papagaja koje Vesna čuva u svom domu. Za njih je Vesna napravila poseban ambijent.
Dok prolazimo kroz kuću stiče se utisak da smo u nekoj prirodi, pošto je sve zeleno i puno ptica. Svaki od njih ima svoju narav, a kao najpametniji među njima izdvaja se upravo afrički sivi žako.
„On je najpametniji među papagajima. Ima mogućnost da nauči do 800 reči, ima inteligenciju deteta uzrasta tri do pet godina. Sa njim može da se priča kao sa čovekom. Mene zove po imenu – kada bi sada hteo da progovori vi biste mislili da me zove neki čovek, ne biste znali da me zove papagaj. Svakoga od nas u kući zove po imenu, priča sa nama, zna šta hoće da jede – ako hoće bananu, isključivo traži bananu, ako hoće jabuku – isključivo traži jabuku, a ako mu se da nešto drugo, on to baci. Puno ga volim, a od skora je tu i amazonac, koji je jako umiljat, i posebno mi je drag. Skoro je progovorio”, kazala je ona.
Buka ponekad bude zaista velika – dovoljno je da se svaki od mezimaca oglasi samo jednom, pa da nastane kakofonija. Iako to ponekad bude stresno, bude i puno komičnih situacija.
„Na primer kada moj muž izađe iz treće smene, a ovaj (papagaj, prim.aut) na sav glas viče: „Ćuti Žiko, Dragan spava!“, i ne prestaje to da priča. Pa onda ćuti – kažem mu ja. Ali, ne vredi. Moj muž se zove Dragan i on to zna i tačno zna kada dođe iz noćne smene i ponavlja uvek isto. Papagaji razgovaraju i međusobno. Na primer u vreme ručka amazonac Dino ima običaj da bude jako glasan. Onda žako Žika vikne na sav glas:“Tišina, Dino!“, objašnjava ponašanje svojih papagaja Vesna.
Briga o velikom broju mezimaca zahteva i puno truda. U svakom kavezu treba zameniti vodu, hranu, u nekima i više puta dnevno. Higijena je veoma važna. Pažnja i ljubav.
Jedna briga stalno je prisutna i muči Vesnu.
„Stalno se pitam – ako se meni nešto desi, šta će biti sa njima. Zato se i ne odlučujem na to da nabavim još koju pticu, iako bih to jako volela. Ranije mi je majka stalno čuvala ptice kada odem na more, sada kaže da ne može da postigne, ipak su moji roditelji u godinama”, zaključila je Vesna Andrejević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
