Zajednička komanda nije izdavala naređenja

U nastavku suđenja bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i petorici saoptuženih za zločine na Kosovu, penzionisani general Vojske Jugoslavije Milan Đaković izjavio je juče pred Haškim tribunalom da „zajednička komanda“ Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na Kosovu nije izdavala naređenja za dejstva trupa na terenu.
Đaković, koji je kao najbliži saradnik generala Pavkovića do oktobra 1998. vodio beleške na sastancima „zajedničke komande“, posvedočio je, međutim, da to telo „nije donosilo nikakve odluke, niti naređenja“ koja bi išla van komandnog lanca vojske i policije. Na pitanje sudije Ijana Bonomija koja je onda bila svrha „zajedničke komande“, Đaković je odgovorio da je svrha sastanaka oficira VJ i MUP i političkih zvaničnika bilo „međusobno informisanje“.
Šainović je, prema rečima svedoka, najviše govorio o „spoljnopolitičkom aspektu“ situacije na Kosovu, a generali Pavković i Lukić o bezbednosnoj situaciji. Šainović, prema rečima svedoka, ni u jednom trenutku nije Pavkoviću – u to vreme komandantu Prištinskog korpusa VJ – naredio da učini bilo šta drugačije od onoga što je već naredio komandant Treće armije.
Đaković je napomenuo i da je naziv „zajednička komanda“ korišćen od jula 1998, mesecima pre no što su Šainović i drugi zvaničnici iz Beograda upućeni na Kosovo. Na dodatno pitanje sudije Bonomija, šta je označavano tim terminom, svedok je odgovorio da su to bile odluke koje su usaglasili štabovi VJ i MUP. Upitan da li je „zajednička komanda“ zasedala i tokom 1999. svedok je odgovorio da „koliko zna“ sastanaka nije bilo posle oktobra 1998.
Pošto mu je sudija Bonomi predočio da postoje dokumenti sa zaglavljem „zajedničke komande“ iz 1999, Đaković je pretpostavio da je podređenim komandama time stavljano do znanja da je odluka doneta u koordinaciji VJ i MUP. Đaković je izjavio i da je, po njegovom shvatanju, šef štaba MUP na Kosovu Sreten Lukić „imao ovlašćenja da komanduje jedinicama MUP, u prvom redu Posebnim jedinicama policije“.
Lukićeva odbrana je tokom suđenja dokazivala suprotno – da Lukić nije imao komandna ovlašćenja nad policijskim jedinicama, čiji su pripadnici optužnicom označeni kao neposredni počinioci većine zločina nad Albancima. Od policijskih oficira koji su prisustvovali sednicama „zajedničke komande“, svedok je spomenuo još generale Vlastimira Đorđevića i Obrada Stevanovića.
Đorđević, koji je tada bio načelnik Resora javne bezbednosti i pomoćnik ministra, optužen je za zločine na Kosovu i u pritvoru čeka na suđenje. Stevanović je bio komandant Posebnih jedinica policije i, takođe, ministrov pomoćnik. General Đaković, koji svedoči na poziv sudskog veća, trebalo bi da bude poslednji svedok na suđenju Milutinoviću i saoptuženima.