Zajednički sektor za vanredne situacije

Dogovor između predstavnika MUP-a i Ministarstva odbrane je suštinski postignut, prema nezvaničnim informacijama, a ostala su još da se reše pojedina tehnička pitanja, kao što je preuzimanje ljudstva, definisanje organizacije i usvajanje paketa zakona o civilnoj zaštiti i vanrednim situacijama. Suština formiranja Sektora je ta što će buduća služba biti nadležna za reagovanje u svim vanrednim situacijama, a ne kao dosad u pojedinim.

Prema preliminarnom dogovoru, u okviru novog sektora biće četiri uprave, kao i Centar 112, odnosno jedinstveni operativni centar. To znači da će pozivni brojevi za policiju 92, vatrogasce 93, hitnu pomoć94 biti zamenjeni jedinstvenim brojem 112, čime će biti uveden integrisani sistem obaveštavanja. Inače, taj pozivni broj se koristi u svim zemljama EU i to je evropski standard. Centar će biti formiran u etapama.

U Beogradu je juče završena i dvodnevna Međunarodna naučna konferencija „Vanredne situacije“, kojoj su prisustvovali predstavnici sedam zemalja i nekih članica EU. Ovu konferenciju organizovao je Institut za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane u saradnji s Misijom OEBS-a u Srbiji i uz finansijsku podršku Ministarsva odbrane Kraljevine Norveške. Naglasak je bio stavljen na ulogu Ministarstva odbrane i Vojske u vanrednim situacijama izazvanim „nevojnim činiocima“.

Zoran Jeftić, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, rekao je na tom skupu da je priprema civila za vanredne situacije osnovna potreba svake zemlje, kao i da je Srbija u fazi konačnog definisanja institucionalnog uređenja odgovora na vanredne situacije.

Prema Jeftićevoj oceni, iskustva eksperata iz zemalja regiona, kao i zemalja EU i Norveške, značajna su za donošenje konačne odluke o institucionalom uređenju te oblasti koje će Srbija prilagoditi svojim potrebama.

Inače, u Strategijskom pregledu odbrane Srbije, osim prve dve misije Vojske – odbrane zemlje i učešće u mirovnim operacijama – treća misija je pomoćcivilnom stanovništvu.

Osim Ministarstva odbrane za reagovanje u vanrednim situacijama nadležan je i MUP, u okviru kojeg je od 2006. za vanredne situacije nadležan Sektor za zaštitu i spasavanje, ali se po potrebi često angažuju i pripadnici Žandarmerije i helikopterske jedinice.

Do problema podele nadležnosti došlo je zbog nekadašnje strukture zajedničke države Srbije i Crne Gore, jer je tada bila podeljena nadležnost između savezne vlasti (MO) i republičkog nivoa (MUP).

Manjak saradnje, opreme i novca

O neophodnosti promena i definisanja institucionalnog odgovora države u ovoj oblasti najbolje svedoče vanredne situacije kojih je u Srbiji u proteklih nekoliko godina bilo na pretek – poplave 2005. i borba s nabujalim rekama na probijenim nasipima u Jaši Tomiću, Sečnju, Međi, sletanje autobusa u Tisu, poplave 2006, klizišta u Bogdanju, ali i požari poslednjih godina. Tokom letnjih požara 2007. uočeno je da između ministarstava odbrane i policije postoji nedovoljna koordinacija, manjak opreme, nedostatak novca, kao i nepostojanje savremene zakonske regulative.