Sve četiri opštine Pirotskog okruga – Pirot, Dimitrovgrad, Babušnica i Bela Palanka godinama uspešno sarađuju sa opštinama u susednoj Bugarskoj u oblasti ekonomije, infrastrukture, kulture i sporta. Ove opštine su članice evroregiona „Nišava“ koji s bugarske strane čini šest opština Sofijske oblasti – Svođe, Konstinbrod, Slivnica, Božurište, Godeč i Dragoman. Svaka od opština u Pirotskom okrugu ima svoje partnere u Bugarskoj i želi da se pogranična saradnja nastavi i dalje i iskoriste iskustva opština u Bugarskoj, članici Evropske unije.
Predsednik opštine Pirot, najveće opštine u Pirotskom okrugu, mr Vladan Vasić kaže da da je ova pogranična saradnja jako važna ne samo za razmenu iskustva nego i za realizaciju konkretnih projekata, zapošljavanje i povećanje investicija u ovoj opštini.
– U okviru susedskih programa Srbije i Bugarske koje finansira EU, sa opštinama Montana i Pernik realizovali smo tokom prošle godine projekat otvaranja Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj čija je vrednost oko 100.000 evra i projekat izgradnje infrastrukture u Slobodnoj zoni Pirot čija je vrednost 300.000 evra. Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj od velikog je značaja za opštinu Pirot. Ona će biti mesto za sve one koji žele da investiraju u našoj opštini da u njoj dobiju sve potrebne informacije – kaže Vasić.
Prema rečima načelnika Pirotskog upravnog okruga, Gorana Stamenovića, značajan doprinos saradnji pograničnih opština dao je i prošlogodišnji Prvi regionalni susret privrednika pograničnog regiona Srbije i Bugarske u Pirotu.
– Cilj ove konferencije bio je promovisanje dobrosusedskih odnosa, ali i podsticaj daljem razvoju i poboljšanju ekonomskih odnosa između dve zemlje, sa posebnim naglaskom na povećanje nivoa investicija, ublažavanje efekata svetske ekonomske krize i mogućnosti zajedničkog nastupa na evropskim i drugim tržištima – kaže Stamenović.
U okviru međususedskog programa Bugarske i Srbije, EU je sa 300.000 evra finansirala projekat razvoja slobodnih zona u Pirotu i Perniku u Bugarskoj.
– Za nas je jako važna ova saradnja sa Pernikom i to što je EU prepoznala da je slobodna zona instrument za privlačenje direktnih investicija. Naša Zona je najdalje odmakla u prekograničnoj saradnji. Sa opštinom Pernik u Bugarskoj imamo zajednički projekat, a u okviru naše Zone radi veliki broj bugarskih kompanija – kaže direktor Slobodne zone Pirot dr Dragan Kostić.
Predsednik Bugarskog ekonomskog foruma iz Sofije Georgi Tabakov, tokom boravka u Pirotu, izjavio je da je ovo odličan projekat pogranične saradnje između Pirota i Pernika.
– Naša uloga je da bugarskim investitorima objasnimo koje sve pogodnosti pruža Slobodna zona Pirot. Jedna od većih pogodnosti jeste da se iz Slobodne zone Pirot bez carine može da izvozi roba za Rusiju – rekao je Tabakov.
Predsednik opštine Pirot Vladan Vasić napominje da ova opština u okviru prekogranične saradnje i susedskih programa trenutno sarađuje sa opštinama Montana i Pravec u Bugarskoj i sa zajedničkim programima konkurišu sa sredstva iz pretpristupnih fondova EU.
– Sa Pravecom smo konkurisali sa projektom rekonstrukcije Omladinskog stadiona u Pirotu čija je vrednost oko 600.000 evra, a sa opštinom Montana imamo nekoliko zajedničkih projekata koji se odnose na izgradnju dečjih igrališta u mesnim zajednicama oba grada, nabavku protivpožarne opreme i nastavak ekonomske saradnje. Njihova ukupna vrednost je oko 300.000 evra. Za nas su ovi projekti i pogranična saradnja jako važni jer neke od njih nismo mogli sami da finansiramo. Ujedno, kroz ovu pograničnu saradnju naše institucije se pripremaju da učestvuju sa projektima koji nas čekaju kad Srbija postane kandidat za članstvu u EU. Tada se očekuju i mnogo više sredstava za neke veće infrastrukturne projekte. Ovi projekti su dakle važni da bi došli do nekih većih infrastrukturnih projekata – kaže Vasić.
U maju ove godine predsednici opština Pirot i Montana u Bugarskoj, Vladan Vasić i Zlati Živkov u Pirotu su potpisali memorandum o međunarodnoj saradnji ove dve opštine. U okviru dosadašnje saradnje dva partnerska grada, realizovala su Tehnološko-logistički centar u Montani i Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj u Pirotu.
– Saradnja nije slučajna i ona traje godinama. Obe opštine su slične po razvijenosti. Od Montane smo puno naučili i nadam se da i Pirot ide tom razvojnom putanjom – izjavio je tada Vasić.
Zlati Živkov je tom prilikom rekao da mu je drago što je u Pirotu i što je potpisan ovaj memorandum o saradnji u budućem periodu.
– Naša opština ima saradnju sa 12 partnerskih gradova u Rusiji, Češkoj, Nemačkoj, Indoneziji, Rumuniji… Naši kontakti sa Pirotom su jako dobri, posebno u poslednjih nekoliko godina – kazao je Živkov.
Pogranična opština Dimitrovgrad je, čini se, dosta odmakla u saradnji sa opštinama u susednoj Bugarskoj. Predsednik opštine Dimitrovgrad, dr Veselin Veličkov kaže da sarađuju ne samo sa pograničnim nego i drugim opštinama u susednoj zemlji.
– Sarađujemo sa opštinama Berkovica, Dragoman, Trn, Sapareva banja, Svođe, Kostingrod… Imamo skoro nedeljne kontakte sa rukovodstvima ovih opština i zajedno učestvujemo u programima pogranične saradnje. Dosad smo imali relativno dobrih rezultata. To je obostrani interes, s obzirom da su opštine s druge strane granice, takođe, kao i ovaj naš pogranični region, nerazvijene. Korišćenje fondova EU za jačanje pogranične saradnje koristi i jednima i drugima. Sigurno je da ove opštine u Bugarskoj, koja je članica EU, imaju neke komparativne prednosti u odnosu na nas. Mi smo tu da se potrudimo da nam se status izjednači i da uživamo iste benefite koje imaju oni u ovom trenutku. Opštine u Bugarskoj imaju veće mogućnosti za korišćenje sredstava iz fondova EU – kaže Veličkov.
Veličkov naglašava da su dosad realizovani zajednički projekti dimitrovgradske sa opštinama u Bugarskoj i to uglavnom iz oblasti kulture.
– Sa opštinom Dragoman imali smo zajednički projekat iz oblasti kulture, sa Berkovicom projekat iz oblasti školstva, a sa Saparevom banjom iz oblasti turizma. Imamo i nekoliko zajedničkih projekata sa kojima smo aplicirali na poslednjem pozivu početkom ove godine. Zasad još uvek nema rezultata ali očekujemo da će neki od tih projekta proći. Ne treba očekivati čuda, ali je početak dobar. To što sada sarađujemo sa opštinama u Bugarskoj je jako pozitivno jer se i Srbija priprema za članstvo u EU i ta iskustva su dragocena, posebno oko aplikacije sa projektima kod pojedinih fondova. Moramo učiniti sve da pojačamo svoje kapacitete i iskoristimo mogućnosti da koristimo te fondove. Sredstva iz EU će dolaziti u većem iznosu, a ukoliko nismo spremni, ona će ostati neiskorišćena. Tu nema popravnih ispita – kaže Veličkov.
Opština Bela Palanka je prošle godine u okviru prekogranične saradnje uspostavila saradnju sa opštinom Etropole u Bugarskoj. Prema rečima predsednika opštine, Aleksandra Živkovića, već je napravljen sporazum o trajnijoj saradnji u oblasti privrede, kulture i sporta.
– Imamo dva zajednička projekta kad je reč o ovoj pograničnoj saradnji. Jedan se odnosi na oblast razvoja turizma jer obe opštine imaju izuzetne uslove za razvoj turizma, a drugi projekat se odnosi na izgradnju i modernizaciju objekta za stare i iznemogle osobe. Prema rečima rukovodstva ove bugarske opštine očekujemo da ta dva projekta do kraja godine dobiju zeleno svetlo, a već su dobila prve prelazne ocene. Vrednost oba projekta je oko 700.000 evra. Ova saradnja koju imamo sa bugarskim opštinama je izuzetno važna, s obzirom da Bugarska ima određene rezultate u toj oblasti i već je koristila sredstva iz tih fondova. Ta iskustva treba da se iskoriste. Saradnja bi trebalo da se nastavi i dalje jer će u idućoj godini biti izdvojena velika sredstva za međugraničnu saradnju Srbije i Bugarske i Makedonije. Zbog toga bi opštine trebalo da rade projekte koje bi finansirala EU – kaže Živković.
Predsednik opštine Babušnica, Zlatko Aleksić kaže da je ova opština sa Slivnicom iz susedne Bugarske uradila zajednički projekat otvaranja Centra za stara i iznemogla lica pri Domu zdravlja u Babušnici.
– Projekat je vredan oko 300.000 evra. Saradnju smo započeli prošle godine, ali još uvek nemamo odgovor da li će biti odobreno finansiranje ovog projekta iz pretpristupnih fondova EU. Postoji obostrana želja za saradnjom. Očekujemo da se realizuje ovaj prvi projekat i da vidimo kako će se dalje odvijati ova saradnja. U svakom slučaju saradnja sa opštinama iz susedne zemlje je jako korisna, budući da je Bugarska članica EU – kaže Aleksić.
I načelnik Pirotskog upravnog okruga Gorana Stamenović slaže se sa ocenama predsednika opština da, s obzirom da se Pirotski okrug graniči sa Bugarskom koja je od 2007. članica Evropske unije, da je jako važna saradnja sa opštinama u Bugarskoj, a takođe dalje približavanje Srbije EU otvara mogućnosti i za privrednu saradnju preduzeća iz ovog okruga sa firmama iz susedne Bugarske.
– Velika prednost je blizina granice i to što se Sofija nalazi na 50 kilometara od srpsko-bugarske granice, a ona je veliko tržište za proizvode iz cele Srbije, a posebno iz ovog kraja. Ova saradnja je posebno važna i zbog projekata prekogranične saradnje Bugarske i Srbije koja se finansira iz IPA (pretpristupnih) fondova EU, a odnosi se prvenstveno na razvoj infrastrukture, ali i na unapređenje kapaciteta za zajedničko planiranje i razvoj. Ovi programi fokusirani su i na promociju održivog socioekonomskog razvoja, zaštitu životne sredine, privrednu saradnju. IPA fondovi su značajni i zbog toga što EU pospešuje upravo regionalnu saradnju. Za prekograničnu saradnju je iz IPA fondova EU obezbeđeno šest miliona evra za šest pograničnih okruga u Srbiji i pet regiona u Bugarskoj – kaže Stamenović.
Osim ekonomskih, kulturna saradnja u ovom regionu je čini se na mnogo većem nivou. Amatersko pozorište Hristo Botev iz Dimitrovgrada već šest godina je domaćin Balkan teatar festa, na kome redovno učestvuju, pored pozorišta iz Srbije i pozorišta iz susedne Bugarske. U novembru ove godine, osim pozorišta grada domaćina i pozorišta iz Niša, Beograda i Pirota, učestvovala su pozorišta iz bugarskih gradova Vrace, Topolovgrad i Sofija, po prvi put i jedno pozorište iz Bukurešta iz Rumunije.
– Mislim da je to konkretan doprinos jačanju kulturnih veza između dve zemlje i opština pored granice Srbije i Bugarske – kaže upravnik dimitrovgradskog pozorišta Delča Gigov.
Pre dve godine Narodno pozorište u Pirotu je komad Slobodana Stojanovića Veliki dan radilo u u koprodukciji sa Dramsko-lutkarskim teatrom iz Vraca u Bugarskoj. Kuriozitet ove predstave je što u njoj igraju bugarski i srpski glumci, govore svojim jezikom koji nije bio nikakva prepreka za saradnju. Predstava koju je režirao poznati reditelj iz Beograda Vladimir Lazić, igra se u Pirotu i u Vracu i publika u oba grada je odlično razume. Upravnici pozorišta, Nasko Pop Dimitrov i Gradimir Filipović kažu da je uspostavljena saradnja koja će trajati i dalje i da je ovo prva koprodukcija dva teatra. Reč je o istinitom događaju iz Prvog svetskog rata. Radnja se dešava u rovovima Solunskog fronta 1918. Srpski i bugarski vojnici koji su bili na suprotnim stranama, za Uskrs prave svojevrsno primirje i preko rovova razmenjuju uskršnja jaja. Pre toga su vojnici obeju armija, na veliki četvrtak, u zemunicama farbali jaja i na Uskrs, odnosno Veligdan, međusobno ih delili, što je zbunilo i komande dveju vojski. Na veliki praznik su dakle prekinuli ratovanje, i srpski i bugarski vojnici setili su se da su za sobom ostavili porodice i krenuli u rat.
Novi granični prelaz
– Sa predstavnicima oblasti Montana i privrednicima iz Bugarske i ovog regiona razgovarali smo o inicijativi za otvaranje graničnog prelaza Kaca Kamen na Staroj planini. Interes je da se zadrže i eventualno vrate ljudu na Staru planinu, s obzirom na to da su oba pogranična regiona, i u Srbiji i u Bugarskoj, nerazvijena područja. Obe zemlje nastoje da u njima razviju turizam. Izgradnja ovakvog prelaza doprinela bi boljoj komunikaciji, kontaktima ljudi i prometu robe i kapitala – kaže načelnik Pirotskog upravnog okruga Goran Stamenović.
Zajednička železnička stanica u Dimitrovgradu
U Dimitrovgradu su prošle godine otvoreni rekonstruisani i adaptirani stanični objekti na zajedničkoj srpsko-bugarskoj pograničnoj železničkoj stanici. Čitav projekat je realizovan zahvaljujući donaciji od 2.5 milina evra koju je Železnicama Srbije dodelila EU, posredstvom Delegacije Evropske komisije. Rekonstruisane su i adaptirane zgrada stanice, stanični trg i peronske nastrešnice, kao i zgrade saobraćajno-tehničkih i tehničko-kolskih poslova, železnička vaga, stanica policije i zgrada u kojoj su bugarska policija i inspekcijski organi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.