Žak Delor o socijalnom dijalogu

Pretpostavka je i da nije mnogo posvećenih EU koji su čitali njegove memoare („Memoires“, „Plon“, 2004, Pariz) i da znaju za Delorovo viđenje socijalnog dijaloga.

Za ovu živu legendu istorijata i napretka EU, koja već sada ima zgradu u Briselu nazvanu po njemu, najpoznatija činjenica je da je odbio da se kandiduje za predsednika Francuske. To se desilo na opšte iznenađenje u okolnostima kada je Delor već bio viđen kao najprihvatljiviji predsednički kandidat. Međutim, njegovo viđenje bila je veća potreba da se uradi nešto značajno nego da se bude neko značajan.

Sa tim pristupom posvetio se poslovima EU i izuzetno doprineo napredovanju u mnogim poslovima. Tako je neumorno radeći na napredovanju izgradnje institucija EU i sam postao toliko značajan čovek poput institucije. Od takve ličnosti (uvek je poželjnije učiti od ponajboljih znalaca) više je nego zanimljivo i korisno znati nešto više o suštini procesa evropskog integrisanja čijem je dinamičnijem evoluiranju Delor izuzetno mnogo lično doprineo, posebno posredujući između francuskog predsednika Fransoa Miterana i nemačkog kancelara Helmuta Kola. Vešto i uporno sintetizujući nemačke i francuske interese popularno označavane kao pogonsko gorivo motora razvoja EU. Dobio je i nadimak „babica kompromisa“.

Vredno je više znati u kontekstu ekonomske i socijalne politike EU, o socijalnom dijalogu kome je Delor posvećivao posebnu pažnju. Može se sa pravom isticati da je Delor kao osvedočeni sindikalac i levičar već tokom mladalačkog entuzijazma bio dosledan ostvarivanju socijalne pravde i da je suštinski tvorac socijalnog dijaloga unutar EU. Svoje uverenje o značaju „socijalnog dijaloga“ Delor je aktuelizovao i učinio šire dostupnim pišući predgovor za knjigu „Evropski socijalni dijalog – istorija jedne društvene inovacije (1985-2003)“, odnosno, „Le dialogue social europien – Histoire d’une inovqtion sociale (1985-2003)“ u izdanju „ETUI“ (Brisel, 2017).

Ono što prethodi uobičajenim predgovorima knjige, u ovoj je velikim slovima istaknuto: „Verovati u Evropu, znači najpre verovati u kapacitet aktera evropske konstrukcije. Naravno, neophodni su: politička volja, institucije, sredstva; ali će to biti jedva dovoljno zadovoljavajuće bez angažovanja društvenih snaga. Evropa je, pre svega, ljudski poduhvat“. Ovo posebno isticanje ljudskog faktora upućuje na odlučujući značaj socijalnog dijaloga. Ono se istovremeno može shvatiti i kao implicitna zamerka ili/i poruka u vezi sa kapacitetima aktera daljeg izgrađivanja EU.

Za Delora u duhu francuske republikanske tradicije i posebno sindikalnih i zalaganja levice, socijalna politika je uvek bila neodvojiva od ekonomske politike, a ciljevi ekonomske politike, više ili nešto manje, prožeti socijalnim. To potvrđuje zalaganje da EU bude prostor mira i ekonomsko-socijalnog razvoja koji će spajati ekonomsku efikasnost i društveni napredak.

U tom kontekstu i sa tim uverenjem, Delor je prema sopstvenom iskazu uspevao da ubedi i poslodavce i sindikalce da se traže i pronalaze kompromisno prihvatljiva rešenja na evropskom nivou. Pri tom bio je svestan teškoća koje su se podrazumevale i koje su poticale od različitosti i suprotstavljenosti motivacije i interesa poslodavaca sa jedne strane; i argumenata i želja sindikata sa druge strane. Realna potreba za društvenim dijalogom doprinela je inovativnom stvaranju uslova i tog evropskog ambijenta za diskusije i nužne konfrontacije.

Smisao socijalnog dijaloga je da se umesto isključenja i isključivosti, razgovara, pregovara, ubeđuje, bolje razume, vagaju moguće štete i krnji interesi i na kraju da se ishoduje neka sinteza sa rešenjima koja odgovaraju i jednoj i drugoj strani. Delor vidi u omogućavanju institucionalizovanog socijalnog dijaloga suštinski veći manevarski prostor da organizacije poslodavaca i zaposlenih na evropskom nivou budu akteri procesa izgradnje bolje evropske perspektive. Za njega su: predubeđenja, teškoće, prodori, zastoji i padovi, uspesi, dostignuća i sve što prati tokove socijalnog dijaloga sastavni delovi evolutivnog i kumulativnog društvenog procesa koji je izuzetno složen i zahtevan.

U svojim „Memoarima“ Delor, koji je imao i epitet socijalnog inženjera EU, obelodanjuje da je od 25 do 30 odsto svog radnog vremena upotrebljavao za rešavanje socijalnih pitanja. U poglavlju relansiranje socijalnog dijaloga navodi primere kako se posredstvom medijacije i „Ekonomsko-socijalnog komiteta“ EU (specifična institucija EU obaveznog konsultativnog karaktera sa predstavnicima poslodavaca, sindikata i civilnog sektora) uspevao da se složeni i protivurečni interesi dovedu do nivoa prihvatljivosti.

Posebno ističe svoje shvatanje medijacije kao davanje predloga, a ne arbitražu. Takav pristup medijaciji podrazumeva studioznost, ulaženje u suštinu a ne površnost i navijanje. Delor je u tome bio internacionalni velemajstor koji je inače od dobrih majstora video još bar pet poteza unapred.

Pristup Delorovom socijalnom dijalogu i vraćanje na njega kao pionira i perjanice EU na ovim poslovima u svojstvu nekadašnjeg prvog čoveka EU u dva mandata, u sadašnje vreme značajan je iz više razloga. Među ključnim mogu se navesti što u predominaciji neoliberalizma u okrilju EU koji u pojedinim zemljama poprima ekstremne razmere i kulminirajuće tendencije, Delor razložno ukazuje na socijalni damping, nekvalitetno zapošljavanje i degradiranje uslova rada i položaja zaposlenih

Iako, EU nema ni jedinstvenu ni zajedničku socijalnu politiku, Delor za razliku od mnogih i nekada i sada, predlaže stalnu saradnju bez obzira na razlike koje postoje unutar EU. U tom smislu ima i svojevrsnu poruku: „Nejednakosti između evropskih zemalja ne treba da budu ni hendikep ni izgovor da se ništa ne čini. Naprotiv, one treba da budu podsticaj za njihovo smanjivanje posredstvom specifičnih mera proisteklih iz konstruktivnih pregovora na nacionalnom, sektorskom i evropskom nivou. Socijalni dijalog prožet sinergijom sa zakonodavstvom treba da omogući napredovanje u poboljšanju socijalnih situacija, kako razlike ne bi postale razilaženje proisteklo iz socijalnog dampinga“.

Ovakva i slična osvedočeno dobra i dobronamerna proevropska i prosocijalna razmišljanja i zalaganja Žaka Delora, saznajno su bitna i inspirativna kako za aktere socijalnog dijaloga unutar EU, tako posebno i za one iz zemalja koje teže suštinski ka standardima EU u sopstvenom interesu i demokratskim potrebama građana.