Žak Lang dezertirao u Sarkozijev tabor

U jeku predsedničke kampanje početkom godine Žak Lang, popularna ikona francuske levice, optužio je Nikolu Sarkozija za „varanje na najvišem nivou“, za „antirepublikansko ponašanje“ i, kao najoštriji komentar, izneo da je on „Bušova francuska kopija“. Sada je Lang, bivši ministar kulture i obrazovanja koji je bio zvaničnik kampanje poraženog predsedničkog kandidata Segolen Roajal, jedan od najnovijih, vodećih socijalista koji je dezertirao u Sarkozijev tabor.
Lang je u ponedeljak uveče objavio da prihvata poziv predsednika Sarkozija da se priključi njegovom komitetu za modernizaciju francuskih institucija. Uz prošlonedeljne pretnje Saveta Socijalističke partije da će biti izbačen ukoliko prihvati novu dužnost, Lang je sam podneo ostavku. „Svako, bez obzira na njegovu ideološku porodicu, ima dužnost da svojim zalaganjem doprinese reformi ustava“, rekao je Lang za televizijsku stanicu TF1. Iskreni Lang želi da jasno iznese svoje stavove, čak i pre početka rada komiteta. On je u intervjuu za popularni tabloid Le Parisien u sredu predložio da se premijersko mesto ukine i da se uvede pravilo da predsednik ne može služiti više od dva mandata.
Izgleda da je Sarkozi veoma srećan zbog velikog uspeha u daljim napadima na najviši vrh Socijalističke partije, mere koju je on odredio kao političku filozofiju „otvorenosti“. Tokom nedavnog sastanka EU u Briselu on se našalio: „Ja sam jedini koji nije socijalista u delegaciji.“ U intervjuu za Le Žurnal du Dimanš on je nedavno ponovio svoju privrženost ignorisanju partijske politike. „Za mene je opsesija da budem predsednik svih Francuza“, rekao je Sarkozi. Čak je desničarski dnevni list Le Figaro pisao o Sarkozijevom „veoma velikom“ uživanju u „rasturanju“ Socijalističke partije.
„Kako obnoviti partiju kada je Sarkozi, deo po deo, potkopava“, rekao je jedan od socijalista. „Šokirani, socijalisti se cepaju, prepiru i špijuniraju jedni druge“, dodao je on.
Pošto je Bernaru Kušneru dodelio funkciju novog ministra inostranih poslova, Sarkozi je potom imenovao Dominika Stros-Kana za budućeg šefa Međunarodnog monetarnog fonda. Stros-Kan, koji se neuspešno borio da bude predsednički kandidat socijalista i koji se mogao takmičiti sa Sarkozijem 2012, ubrzo je dobio podršku EU. Od ostalih figura levog krila koje su podlegle Sarkozijevoj moći ubeđivanja tu su i bivši ministar spoljnih poslova Iber Vedrin koji je dobio zadatak da za Sarkozija izradi nacrt izveštaja o globalizaciji i Žak Atali, raniji savetnik predsednika Miterana, koji radi na izradi vladinog izveštaja o reformi pomoći za razvoj. Fadela Amara, koja je vodila žensku grupu u problematičnim predgrađima zemlje, postala je državni sekretar za gradsku politiku, dok je Martin Irš, ranije šef važne humanitarne organizacije, preuzeo funkciju u vladi za borbu protiv siromaštva.
Neki socijalisti nazvali su Sarkozijevu strategiju nepoštenom kampanjom za paralizovanje francuske levice i optužili svoje partijske kolege za političku izdaju. Čak je i Fransoa Bajru, poraženi centristički predsednički kandidat, koji se prvobitno zalagao za saradnju levice i desnice, optužio Sarkozija da se ponaša kao „pirana u akvarijumu sa zlatnim ribicama“. Segolen Roajal je u ponedeljak okupila ostatak svog tima i rekla je da je njena kampanja bila slabije organizovana od Sarkozijeve, da je bila sporija u reagovanju povodom važnih pitanja i da su njeni predlozi morali da budu konkretniji. Njen dugogodišnji partner, od kojeg se razišla posle 25 godina, i lider Socijalističke partije Fransoa Oland rekao je da će podela na levicu i desnicu preživeti Sarkozijev napad. „Socijalistička partija je velika sila, koju niko ne može baciti u probleme, a najmanje Sarkozi“, rekao je Oland.