Aktuelnu „diplomatsku ofanzivu“ Beograda, koju predvode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i šef diplomatije Ivica Dačić, pokrenutu kako bi se kod država takozvanog „trećeg sveta“ izdejstvovalo da povuku odluku o priznanju Kosova…
… stručnjaci za spoljnu politiku različito tumače – dok jedni smatraju da je od velikog značaja „bitka za svaku državu“, drugi ocenjuju da je takva reakcija zakasnela.
Politikolog Boban Stojanović kaže za Danas da je navedena taktika srpskih vlasti „i zakasnela i nesvrsishodna“.
– Ključ rešavanja problema nisu zemlje „trećeg sveta“ već najjače i najuticajnije zemlje trećeg sveta. Broj država koje su priznale Kosovo ništa ne znači, već činjenica da su ga priznale mnoge od najvećih i najuticajnijih zemalja, tako da mi aktivnosti oko toga da neke od tih zemalja povuku priznanje deluje potpuno besmisleno u ovom trenutku, smatra naš sagovornik.
Prema mišljenju Borka Stefanovića, lidera Levice Srbije i bivšeg zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Srbija time „samo odgovora na istu kampanju, ali u pravcu priznanja koju godinama sprovode neke snažne zapadne zemlje, pa pitanje kašnjenja nije u vezi sa suštinom“.
– Koliki će biti dometi tog angažovanja, videćemo, ali sumnjam da Dačić to može da uradi previše uspešno sa mnoštvom nekvalifikovanih, partijskih ljudi, koji se u našoj diplomatiji ponovo forsiraju na uštrb profesionalnih diplomata. Ali, Dačiću je ta aktivnost jedino važna zbog marketinga i samopromocije, tvrdi Stefanović za Danas.
S druge strane, istoričar i analitičar Dragomir Anđelković, ocenjuje za Danas da „izgleda da se naša strana, ipak, bolje snalazi od Prištine“ kada je reč o angažovanju kod takozvanog „trećeg sveta“ u vezi sa Kosovom.
– Albanski separatisti na Kosovu i Metohiji su u prethodnom periodu stvorili uverenje da će, pre ili kasnije, dobiti sve što žele. To je puno međunarodno priznanje takozvane „države Kosovo“ i, makar prihvatanje, ako ne i formalno priznanje, iste od Beograda. No, pokazalo se da nije sve baš onako kako su umislili, ističe on.
Kako objašnjava Anđelković, „Priština je daleko od realizacije maksimalističkih ciljeva ali se ipak još nije ni prilagodila novoj realnosti i pokazala spremnost na kompromis ili da drugačije kažemo, nije pristala na podelu Kosova kao uslov za prihvatanje njenih želja za deo koji bi pripao Albancima“.
– U takvim okolnostima intenzivirana je diplomatska i svaka druga utakmica između srpske i albanske strane, kako bi bio definisan novi odnos snaga iz koga bi trebalo da proistekne neki dogovor. Svako se trudi da stekne još koji poen i tako za sebe obezbedi bolji konačni rezultat. U tom kontekstu je od velikog značaja i bitka sa svaku zemlju koja bi povukla priznanje ako ga je dala, uzdržala se od takvog postupka ako do sada nije priznala Kosovo a koleba se ili bi donela odluku u korist Prištine. Pri tome više nisu bitni veličina i značaj tih država, već poen koji bi se stekao pridobijanjem ma koje od njih. To ima nemali psihološki i simbolički značaj, kako za sopstvenu javnost tako i međunarodno okruženje, koji i te kako može da se projektuje na model kompromisa. To znaju i Beograd i Priština i zato sa toliko posvećenosti ulaze u nadmetane za nekoliko država, uslovno rečeno, trećeg sveta. Srećom, izgleda da se u tome naša strana ipak bolje snalazi i ostvaruje prednost u finišu, smatra naš sagovornik.
„Borba Davida i Golijata“
Ministar Dačić je kazao prošle sedmice da je dao nalog da „borba za KiM bude prioritet srpske diplomatske mreže“, te da je u prethodnih šest meseci razgovarao sa 36 ministara spoljnih poslova i da radi na tome da države koje su priznale Kosovo povuku priznanje.“To je borba Davida i Golijata, ali mislim da smo pokazali da možemo da pobedimo i u tim uslovima, ako imamo volju želju i snagu da se time bavimo“, poručio je Dačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.