Zakazao sastanak dok je bežao od muža svoje ljubavnice

Nakon što ga je šesnaestogodišnja devojčica smrtno ranila nožem, ovaj hajduk je prvo ubio nju, a zatim je izvršio samoubistvo, ispalivši metak iz karabina sebi u usta.

„Jednog od najozloglašenijih homoljskih hajduka Pavla Dokića nema više. Završio je život u blizini rudnika Blagojev Kamen“, piše Pravda.

Kako podsećaju, do prošlog praznika Duhovi, Dokić je imao jednog druga, daleko ozloglašenijeg hajduka Jorgovana Mihailovića. Nakon njegove smrti, Dokić se dao u osvetu, tokom koje su neki izgubili živote, a kada je pao i on, pronađen je dnevnik sa spiskom njegovih žrtava.

„Osim toga, kod ozloglašenog hajduka nije nađeno ništa drugo. Bio je u pohabanom suknenom odelu i već pocepanim opancima. Novaca nije imao. Karabin mu je bio, kao i kod svih drugih hajduka, išaran i ukrašen. Na njega je naročito polagao, kao i na municiju, koje je imao dosta. Po svemu, islednici pretpostavljaju da je Pavle Dokić, nekadašnji strah i trepet Homolja, živeo u poslednje vreme vrlo oskudno“, piše ovaj novinar.

Vest da je hajduk Dokić mrtav pročula se po celom Homolju i izazvala veliku radost. Kako tvrde meštani, Dokića su se plašili svi, pa čak i njegov otac.

A povodom dana Pobede, general Pešić piše o ulozi „Blaženopočivšeg kralja Aleksandra u proboju Solunskoj fronta“.

Kako ističe, kralj Aleksandar je uložio najviše truda, sve što je bilo u moći jednog čoveka, da se pripremi i izoluje pobeda.

„Od dolaska naše Vojske na Krf, pa sve do pobede, on je neumorno radio i uložio svu svoju energiju, celo svoje biće da se Solunski front održi i osposobi za borbu i pobedu“, piše ovaj general.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pre nekoliko dana desila se prava filmska hajka preko pariskih krovova za jednim starim “Don Žuanom”, prenosi list Vreme.

Lisisi Mestraki se danima udvarao gospođi Musel, provodeći sate i sate u njenom salonu. Kada je muž gospođe Musel to saznao, došao je u salon i urlajući opalio revoler ka ženinom udvaraču. Mestraki je odmah iskočio kroz prozor, dospeo na niži krov susedne zgrade, pretrčao preko krova i skočio na jedan balkon.

Tu ga je dočekao vrisak jedne žene: Mestraki je upao kod gospođe Marije Burže, vlasnice susednog hotela. Izgleda da je neodoljivost Mestrakija imala uticaja i na ovu damu, s obzirom na to da mu je dozvolila da pobegne kroz njen tavan.

Komplikovana arhitektura okolnih kuća omogućila je zanimljivu hajku, koju su sa ulice radoznali ljudi posmatrali sa ushićenjem. Najzad se umešala i policija.

Mestraki je nastavio bekstvo preko krovova. Za njim su išli ljubomorni muž sa revolverom u ruci i dva policajca. Posle više od sat vremena “jurnjave”, policajci su stigli Mestrakija na jednom krovu između dva odžaka i uhapsili ga.

Vlasnica hotela gospođa Burže izjavila je da nije oštećena, a gospođa Musel je uspela da ubedi muža da je Mestrakijeva poseta bila “čisto” poslovna.

Na kraju je ova dramatična potera donela Mestrakiju novu ljubav. Nakon što su izašli iz policijske stanice, Mestraki se izvinio i ispratio gospođu Burže do hotela i zakazao sastanak sa njom, izjavivši da neće imati više posla sa gospođom Musel, koja ga je „duboko razočarala“.

U “današnjem” broju Vremena, saznajemo i da se rodilo jednom neobično prijateljstvo između “krvnih neprijatelja”, zmije i miša.

Jedna velika otrovna zmija iz zoološke bašte u Springfeldu, svaki dan dobija za obrok tri živa bela miša. Međutim, kada su joj dali uobičajeni obrok, zmija je odbila da pojede jednog miša. Čuvari su zaključili da se to desilo zato što se on nije uplašio kada je zmija htela da ga proguta.

Dani su prolazili, a zmija i dalje nije htela da pojede tog belog miša. Kada su čuvari izvadili miša iz kaveza, zmija se strašno razljutila: siktala je i divljala po kavezu ceo dan. Čim su vratili miša, ona se smirila. Tako su se ove dve životinje na jedan čudan način sprijateljile, a naučnici i dalje ne mogu da objasne ovaj slučaj, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.