Žaklina Tatalović: Gledaoci traže da budem još oštrija

Televizijskim novinarstvom se bavi od 19. godine. Prve korake pravi 1999. godine na BK Televiziji.

Prešla je put izveštavanja „od pijace do Ujedinjenih nacija“. Kada je BK televizija ugašena, postaje deo tima FOX Srbija. Izveštava sa najvažnijih društvenih i političkih događaja.

Na Prvoj televiziji pratila je rad Vlade i predsednika Srbije i bila skupštinski izveštač. Od 2018. godine deo je tima N1 televizije, a građani joj veruju jer od svakog političara zahteva konkretan odgovor na pitanje.

U razgovoru za TV Danas Žaklina Tatalović govori o tome kako se oseća zbog čestih prozivki predsednika Republike, o izazovima koje postavlja bavljenje novinarstvom u današnjoj Srbiji, o domaćoj medijskoj sceni…

* Kako pamtite izveštavanje u izbornoj noći?

– Čudno je bilo to veče. Izveštavam iz SNS-a tokom izbora od kada je ta stranka osnovana i nikada nije bilo napetije. Ne u smislu da će ta stranka izgubiti izbore, ali se osećala velika doza izveštačenosti. Uvek je kod naprednjaka mnogo ljudi, tako je bilo i tu noć. Gužva sa previše lažnih osmeha.

* Često vas predsednik Republike i državni zvaničnici prozivaju, kako se osećate i kakve pritiske zbog toga trpite?

– Lagala bih kada bih rekla da to ne osećam i da mi ne smeta, svakom normalnom čoveku tako nešto nema smisla. Pritisak je ogroman, predsednik Srbije nije ista osoba koja je bio 90-ih kada su ga neke kolege poslednji put videle uživo i možda razgovarale sa njim, a vrlo vole da komentarišu sve što pitam i što on odgovori. Težak je sagovornik, psihološki veoma vešt da u sekundi sve izvrne i neophodno je pratiti svaki njegov nastup kako biste uspeli da malo pomerite sve što je izrežirano, što meni uspeva.

* Kako se odlučujete za pitanja koja ćete postaviti predsedniku i koliko će ih biti?

– Slušajući o čemu govori u tom trenutku i posmatrajući šta se oko nas dešava tada, bilo da je miting, izborna noć ili konferencija u Predsedništvu. Pitanja zaista jesu posebna nauka. Ne možete predsedniku postavljati pitanja, „kako nešto komentariše, ili kako vidi određeni problem“, sve treba biti konkretno. Prosto kao i za sve u ovom poslu i za pitanja je potreban talenat. Nažalost moram reći i hrabrost da prekinete kad vidite da odgovora nema, što je gotovo uvek u mom slučaju. I tu ne mislim na hrabrost zato što će vam se nešto desiti, već na to da ste spremni da zato što insistirate na odgovoru dobijete bezbroj gnusnih uvreda. Međutim „nisam vas to pitala“ nema cenu, tu rečenicu ne izgovara nijedan novinar u ovom momentu i to treba da se promeni.

* Da li su novinarke u neravnopravnijem položaju u odnosu na kolege novinare?

– Ne mislim da tu ima neravnopravnosti. Vrlo dobro znam za kakav sam se posao odlučila i da je potpuno normalno da i ja kao žensko izveštavam i sa demonstracija i sa konferencija ili iz ratnih područja. Svaka žena koja se odluči da se bavi televizijskim novinarstvom treba da zna da na posao neće moći da dolazi u štiklama. Novinarima više fali iskrena solidarnost nego ravnopravnost.

* Kako su novinari reagovali na to što ste na sudu dobili urednika tabloida Dragana J. Vučićevića ?

– Nisu reagovali. Pogotovo je izostala reakcija koleginica. Dragan J. Vučićević je krivično pravosnažno osuđen zato što me je vređao kao ženu. Prvi put je jedan urednik krivično osuđen zbog uvreda na društvenim mrežama. Mislim da je to važan momenat u našoj profesiji. Sudski proces kroz koji sam prošla bio je vrlo težak i nek ostane po strani. Žao mi je što presuda nije vest, ne zbog mene nego zbog svake druge žene koju Vučićević bude razvlačio. Svako mora da zna da čak i danas može da potraži zaštitu na sudu.

* Kako vidite situaciju u medijima u Srbiji?

– Kao mračnu pozornicu na kojoj žmirkaju dve-tri sijalice i to što one uspeju da osvetle je veoma važno, ali to svetlo stiže do malog broja ljudi u Srbiji. Može se uporediti sa izbornim štabom SNS-a, zamislite 50 novinara na istom mestu (pozornici) i svi ćute i nema baš niko nešto što mu nije jasno što bi pitao. Velikim delom u tom mraku mnogi samo sede i čekaju da neko drugi napipa svetlo i kaže „radio sam šta su mi tražili“.

* Ima li prostora za nezavisno i istraživačko novinarstvo?

– Za to uvek ima prostora, jer mislim da svaki novinar kada ujutru počne da radi bilo šta, mora nešto da istraži, da razjasni od najsitnijih tema do onih vrlo krupnih i opasnih. Mnogi novinari imaju svaki dan takav i treba im dati što više prostora za sve što otkriju.

* Kako vidite ulogu društvenih mreža u novinarstvu, da li pomažu ili odmažu?

– Meni lično pomažu. Jeste neophodna vrlo velika opreznost, ali to je mesto na kojem ja komuniciram sa svojom publikom i sa svim građanima. Odatle sada kreće i najviše priča, odatle kreću i mnoga rešenja. Dugo sam na društvenim mrežama, svaka je drugačija, i za svaku je neophodan drugačiji pristup. Čak smatram da su novinari koji koriste društvene mreže pod svojim imenom i prezimenom i komuniciraju sa drugim ljudima vrlo hrabri.

* Na čemu trenutno radite?

– Kao neko ko se bavi dnevnom informisanošću građana svaki dan radim nešto novo. A u narednoj Rekonstrukciji pokušaćemo da utvrdimo šta smo sve prošli kroz jednu najkraću predizbornu kampanju, dokle nas je to dovelo i kuda ćemo dalje.

* Kakve su reakcije gledalaca na ono što radite?

– Ja do sada imam zaista pozitivne reakcije, pogotovo na ulici bilo glavnog grada ili negde gde odem da izveštavam iz Srbije. Neko sam ko koristi gradski prevoz, kreće se među ljudima i mnogi moj rad i trud prepoznaju i cene. Mogu vam reći da tu ima i stalnih zahteva. Gledaoci traže da budem još oštrija u postavljanju pitanja i ja nemam gde nego putem kojim ih neću razočarati.