Zaključci Komisije RS za Srebrenicu: Nije bilo genocida, desili se strašni zločini

Komisija je, međutim, konstatovala da su hiljade ljudi u Srebrenici ubijeni na najstrašniji način i da odgovorne za te zločine treba kazniti.

To je navedeno u generalnim zaključcima Izveštaja ove Komisije, kojom predsedava Izraelac Gideon Grajf, a koja je formirana odlukom Vlade Srpske s ciljem da se celovito sagledaju događaji u i oko Srebrenice, što bi doprinelo „jačanju poverenja i tolerancije među narodima u BiH, konačnom pomirenju i suživotu sadašnjih i budićih generacija“.

Vlada je prethodno stavila van snage Izveštaj Komisije o događajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine, koji je usvojen 2004. godine i u kome je navedeno da je u Srebrenici likvidirano više hiljade Bošnjaka, na načine koji „predstavljaju teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava“.

Izveštaj nove Komsije za Srebrenicu, koji ima više od 1.000 strana teksta, od danas je dostupan na sajtu ove komisije www.incomfis-srebrenica.org, kao i na sajtu Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih osoba.

Komisija je zaključila da je postojao plan Vojske Republike Srpske da preuzme kontrolu nad teritorijom enklave Srebrenica, ali je, kako se navodi, takva akcija bila od vojnog značaja iz više razloga.

Konstatuje se da je to područje bilo pod kontrolom naoružanih brigada 28. divizije Armije Republike BiH, čije je sedište bilo u Srebrenici, kao i da su te snage, pod kontrolom Nasera Orića, postizale vojne uspehe, ali i činile ratne zločine nad srpskim stanovništvom na području Srebrenice.

Prema tvrdnjama Komisije, napad na enklavu bio je zasnovan na vojnoj nužnosti, odnosno glavni cilj bio je potpuno fizičko odvajanje Srebrenice od Žepe, čime se trebalo sprečiti pojedinačno komuniciranje između ovih enklava.

Komisija je zaključila da „nije postojala namera da se zarobe i ubiju muslimani“, dodavši da je iz pravne perspektive važno razlikovati vojni napad na Srebrenicu od masovnih ubistava koja su usledila posle napada.

„Utvrđeno je da je ultimatum koji je (komandant Generalnog štaba Vojske RS) Ratko Mladić objavio bio u skladu sa jednogodišnjom praksom, uvedenom već u Direktivi 4, donetoj u novembru 1992. godine, gde je navedeno da se razoružaju vojno sposobni i naoružani muškarci, a ukoliko ne pristanu, naređeno je da ih se uništi. Masovna pogubljenja nakon 12. jula lako se mogu prihvatiti kao stravična posledica odbijanja predaje“, navedeno je u izveštaju Komisije.

Ova Komisija još je naglasila da „nalazi Tribunala u Hagu o genocidu neće izdržati test vremena, jer se zločini u Srebrenici ne mogu smatrati genocidom prema odredbi Člana VIa Rimskog statuta, u kombinaciji sa obrazloženjem da se takvo ponašanje mora dogoditi u kontekstu obrasca sličnih postupaka usmerenih protiv te grupe ili da je to ponašanje samo po sebi moglo prouzrokovati takvo uništenje“.

„U širem smislu, od presudnog značaja za prevenciju budućih genocida je da se pojam genocida kao zločina nad zločinima ne sme razvodniti. Ako bi se taj termin tako olako koristio, kao u slučaju dogadjaja u Srebrenici tokom jula 1995. godine, na kraju bi postao besmislen“, navedeno je u izveštaju.

Ocenjeno je da bi, ako se takvo pravno razumevanje ostvari u budućnosti, navodi o genocidu „postali redovni saputnici svake vojske i zajednički za sve sukobe i, što je najvažnije, nosili bi sa sobom male posledice“.

Ova Komisija bavila se i brojem stradalih u srebreničkoj regiji, prvenstveno brojem ubijenih mislimana.

Naveli su da je do sada bilo prihvaćeno tumačenje da ubistvo 8.000 muslimanskih muškaraca nalikuje genocidnim zločinima koje su počinili nacisti, sistematski odvajavši Jevreje i druge manjine od ostatka stanovništva, da bi ih potom ubili.

„Nalazi Komisije pokazuju da se zločin takve prirode nije dogodio“, istakli su u izveštaju.

Ova Komisija je navela da je 28. divizija Armije Republike BiH unutar Srebrenice „formirala vojnu kolonu sa više od 12.000 pripadnika vojske, koja se probila kroz formacije srpske vojske i krenula prema muslimanskoj teritoriji“.

„Napadi na ovu kolonu, koji su prouzrokovali smrt približno četiri do pet hiljada pripadnika 28. divizije Armije Republike BiH, mogu se smatrati legitimnim vojnim akcijama. Međutim, pogubljenje 2.500-3.000 vojnih zatvorenika, uključujući nekoliko stotina muških civila iz baze Potočari, pored nekoliko stotina razmenjenih vojnika, predstavlja ratni zločin. Komisija ne sumnja u zločinačku prirodu ovih ubistava“, navodi se u zaključcima.