Poslanik Demokratske stranke Dušan Milisavljević predložio je danas Skupštini Srbije izmene Zakona o radu po kojima zaposleni u procesu lečenja od malignih tumora ne mogu biti otpušteni, navodeći da se zakoni pišu da bi se građani osećali sigurno, na u interesu krupnog kapitala i određenog kruga ljudi.
Milisavljević je, na debati Fondacije Centra za demokratiju i Fondacije Fridrih Ebert, ukazao da o tome kakvo je zdravstvo u Srbiji najbolje govori primer da su se neki bivši ministri zdravlja operisali u inostranstvu.
Zdravstvo je 30 godina urušavano, a neki političari ga smatraju troškom. Ulaganje u zdravstvo nije bačen novac, naglasio je on.
Milisavljević je istakao i da unutar DS, ali i u parlamentu, inicira razgovore o reformi zdravstvenog osiguranja i zdravstvenoj zaštiti, kritikujući ranija rukovodstva stranke što su je više interesovala ministarstva sile, nego prosveta i zdravstvo.
Stranka nikada nije imala ministre i pomoćnike ministara u prosveti i zdravstvu, već su ti resori služili za namirivanje partnera, ukazao je on.
Milisavljević predlaže reformu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje time što bi se razbio njegov monopol, uvela druga osiguranja i pacijentima za sumu novca koju plaćaju pružio osnovni paket zdravtvenih usluga.
Potrebno je izjednačiti privatni i državni sektor, da građani za svoj novac izaberu gde će se lečiti, ali ta reforma traži vreme, ne može preko noći, kao što je učinjeno sa stomatološkim uslugama, rekao je Milisavljević.
Navodeći kao problem što možda privatnici ne bi želeli da smanjuju cene usluga, Milisavljević je naveo primer da usluge specijaliste ORL u privatnim ustanovama u Beogradu koštaju do 8.000 dinara, u Nišu oko 3.000 dinara, dok je u državnim ustanovama ta cena oko 500, 600 dinara.
Preventiva je kluč uspeha zdravstva, rekao je Milisavljević i naveo primer Nemačke gde su uvedeni obavezni skrining pregledi dojke i grlića materice za žene od 45 godina, odnosno prostate, debelog creva i pluća za muškarce od 50 godina.
Za pet do sedam godina dobili bismo zdraviju naciju, ocenio je Milisavljević.
On je kao probleme naveo i dugovanja zdravstvenih ustanova na lokalu, ali i odluku da se izdvajanja sa RFZO smanje na 10,3 odsto i skoro dva odsto novca prebaci u Penzijsko-invalidski fond.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Lončar rekao je da je budžet RFZO 225 milijardi dinara ili oko 1,8 milijardi evra, odnosno oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda se izdvaja za zdravstvo.
Polovina tog novca odlazi na plate zaposlenih, a samo 17 odsto na lekove i medicinska sredstva, rekao je Lončar i naveo da građani pored izdvajanja za zdravstvo skoro 40 odsto zdravstvenih uluga koje koriste plaćaju iz sopstvenog džepa odlaskom u privatne ustanove i kupovinom lekova.
Lončar je rekao i da u Srbiji ima 25 odsto nemedicinskog kadra, dok je prosek Evropske unije 12,5 odsto.
Prema njegovim rečima, smanjivanjem stope obaveznog osiguranja sa 12,3 odsto na 10,3 odsto, budžet zdravstvenog osiguranja je smanjen za 15 milijardi dinara.
Da li su smanjena prava pacijenta tim smanjenjem budžeta? Centralizovanjem javnih nabavka lekova ostvarene su uštede od 40,50 miliona. Gde se prelio taj novac, upitao je on.
Lončar je naveo i problem dugova zdravstvenih ustanova na lokalu u iznosu od 11 milijardi, odnosno kako će biti rešen taj problem.
Predsednik Upravnog odbora Fondacije Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović ocenio je da su obrazovanje i zdravstvo dve zapostavljene oblasti u Srbiji i da bi svako normalan u takvoj situaciji sebi postavio pitanje – u čemu je naš napredak.
U jednoj stvari smo u pravu, ma koliko nas ometali, nastavićemo da negujemo debatu jer u nju verujemo. ne može jedan čovek, ma ko to bio, da misli da je najpametniji. Želimo da negujemo debatu jer je to prvi element slobode, rekao je Mićunović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
