Nedavna odluka Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta u domaćem visokom obrazovanju da brojnim višim školama u Srbiji ne odobri tražene akreditacije, čime im je, između ostalog, uskraćeno pravo upisa novih studenata na godinu dana, izazvala je i, bukvalno rečeno, pravu buru u visokoškolskim krugovima, a dobrano je ustalasala i najširu domaću javnost.
Nedavna odluka Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta u domaćem visokom obrazovanju da brojnim višim školama u Srbiji ne odobri tražene akreditacije, čime im je, između ostalog, uskraćeno pravo upisa novih studenata na godinu dana, izazvala je i, bukvalno rečeno, pravu buru u visokoškolskim krugovima, a dobrano je ustalasala i najširu domaću javnost. Na meti viših škola koje nisu dobile akreditaciju posebno se minulih nedelja i dana našao predsednik Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju dr Slobodan Arsenijević, profesor ginekologije i akušerstva na kragujevačkom Medicinskom fakultetu. Pored prozivki i svakovrsnih javnih optužbi, profesoru Arsenijeviću u poslednje vreme, gotovo svakodnevno, stižu i ne tako bezazlene pretnje koje, najverovatnije, za cilj imaju pokušaj njegovog i „disciplinovanja“ Komisije kojoj je na čelu.
Izolovani od javnosti
Odlukom Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju 27 viših škola u Srbiji nije akreditovano, dok je 18 škola dobilo akt upozorenja, što znači da u roku od tri meseca treba da otklone određene nedostatke kako bi bile akreditovane. Za razliku od ovih visokoškolskih ustanova, 33 domaće više škole dobile su akreditacije.
– Komisija je ovu odluku donela od 23. do 30. aprila na Zlatiboru. Radili smo osam dana, u prostoriji bez telefona, odnosno gotovo u potpunosti izolovani od javnosti. Malo ko je očekivao da ćemo stići da završimo posao i da ćemo ga regularno okončati. Kad smo u tome uspeli to je odjeknulo kao bomba – kaže dr Arsenijević.
Slobodan Arsenijević kaže da na pretnje ne obraća mnogo pažnje, dok na prozivke i optužbe u javnosti nema nameru da odgovara. – Neću da reagujem ni na kakve optužbe i pretnje. Zašto to neću da činim? Ja sam regularan čovek, regularno sam pravio svoju karijeru. Sve što sam u karijeri postigao, uradio sam svojom glavom i rukama. Ne dugujem nikome ništa. S druge strane, ostali članovi Komisije za akreditacije su ljudi sa kojima je čast raditi. Radi se, takođe, o ljudima koji su sami gradili svoje karijere, i na koje tokom rada u Komisiji, koliko je meni poznato, niko nije mogao da utiče, a ponajmanje politika i političke partije. Komisija je, jednostavno, imala jedan suštinski cilj, a on se svodio na to da deca koja upisuju neku od viših škola ne budu prevarena, a njihovi roditelji opljačkani. Cilj Komisije je, dakle, bio da deca na kraju školovanja dobiju diplomu koja je i suština i forma. I ja imam decu i neću da džabe uče školu – priča dr Arsenijević.
Osvrnuvši se na najave pojedinih viših škola da će zbog toga što nisu dobile akreditaciju podneti tužbe, predsednika Komisije za akreditacije poručuje da slobodno mogu da ga tuže, samo ne zna kome. – Sve više škole koje nisu akreditovane mogu da se žale Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, ali protiv odluka Komisije za akreditacije ne može da se vodi upravni postupak – objašnjava dr Arsenijević i ističe da nijedna odluka o (ne)akreditovanju viših škola nije doneta mimo važećih zakonskih normi i propisanih standarda koje je svojevremeno usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje. – Imali smo potpuno isti odnos i prema državnim i prema privatnim školama. Apsolutno isti. Zbog čega mnoge škole nisu akreditovane? Sve te škole koje nisu prošle, pale su na Zakonu (o visokom obrazovanju – prim. Z.R.), jer nisu imale 50 odsto profesora sa doktoratom u stalnom radnom odnosu. To je bio njihov osnovni problem. Nisu ih „pobili“ standardi, već zakon – tvrdi profesor Arsenijević, napominjući da je u pojedinim višim školama nailazio na profesore koji imaju po 76 godina. – Ja pitam, šta radi ovaj ovde, a oni mi odgovaraju – živahan starčić.
– Ovo je tek početak prilagođavanja situacije u visokom obrazovanju zakonskim normama i podzakonskim aktima, odnosno standardima Komisije za akreditacije. Nas u naredne dve godine čeka akreditovanje oko 180 fakulteta. Taj posao moramo da završimo u junu 2009, kako bi naredne 2010. godine mogli da se integrišemo u evropski akademski prostor. Tek očekujem probleme i, iskreno rečeno, voleo bih da me sklone sa mesta predsednika Komisije za akreditacije. Ali, opet, nisam čovek koji se sklanja i beži. A vidim da je na je na fakultetima već sada velika panika. Standardi za akreditaciju čitaju se svuda, pošto je svima jasno da počinje veliko spremanje u domaćem visokom obrazovanju. To što je svima jasno da počinje veliko spremanje ne znači, međutim, da otpori na fakultetima neće biti žestoki. Naprotiv, tek, ponavljam, očekujem probleme i otpore koji će biti još crnji nego ovi koji stižu iz viših škola – kaže Arsenijević.
On objašnjava de je Komisija za akreditacije i proveru kvaliteta osnovana 27. juna 2006, ali da je trebalo da bude formirana godinu dana ranije. Komisija je, prema Arsenijevićevim rečima, morala da bude osnovana 2005, neposredno nakon konstituisanja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, pošto je regulisanje situacije u domaćem visokom školstvu već tada bilo nužno. – Formiranju Komisije pristupilo se tek kad je visoko školstvo u Srbiji, na međunarodnoj konferenciji u Bergenu, ocenjeno dvojkom. Nastojeći da nadoknadi izgubljeno vreme, Komisija je celo prošlo leto provela radeći na izradi standarda za akreditaciju koji su morali da budu u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju i onim što traži evropska mreža visokoškolskih ustanova, ali i sa realnom situacijom u Srbiji. To je bio ogroman posao, i standardi su se u septembru 2006. pojavili na linku Komisije. Nakon jednomesečne javne rasprave, Nacionalni savet za visoko obrazovanje usvojio je te standarde. Više škole su potom imale dovoljno vremena da se do februara 2007. pripreme za postupak akreditacije, koji je sproveden apsolutno regularno – kaže za Danas dr Slobodan Arsenijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
