Zašto se u Srbiji sada kalkuliše o Zakonu o istopolnim zajednicama?

Izrada Zakona o istopolnim zajednicama podelila je javnost u Srbiji, a njegova sudbina je postala još neizvesnija nakon izjave predsednika da on taj zakon neće potpisati jer je u suprotnosti sa Ustavom.

Aleksandar Vučić, naime, smatra da „Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Stoga i Zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini“.

Stručnjaci su upozorili da Ustav zaista tretira brak kao zajednicu muškarca i žene, ali da je u slučaju pomenutog zakona reč samo o istopolnim zajednicama, i da nije reč o zakonima o braku i porodici.

Sličnu ocenu ponovila je i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, koja takođe kaže da „zakon o istopolnim zajednicama nije predmet Porodičnog zakona, jer nije reč o braku, i nema usvajanja dece“.

Zakon bi, prema njenim rečima, trebalo da dovede „do smanjenja sistemske diskriminacije i reguliše imovinske odnose, pravne, zdravstvene, penzione, sve ono što imaju ljudi koji inače žive u nekom obliku zajednice“.

Nacrt zakona o istopolnim zajednicama trenutno je u očekivanju mišljenja eksperata Saveta Evrope, koji će proceniti da li je taj predlog u skladu sa zabranom diskriminacije.

Vučić izneverio saradnike?

Donošenje takvog zakona u Srbiji nije politički popularno, ali je rad na Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama započeo još jesenas, i činilo se da ne postoje neke posebne prepreke za njegovo usvajanje. Utoliko je stav predsednika Srbije iznenadio LGBT-zajednicu i aktiviste za ljudska prava, i mnogi to vide kao šamar demokratskoj javnosti, ali i samoj ministarki Gordani Čomić.

S druge strane, preko 200 intelektualaca i javnih ličnosti potpisalo je apel Vladi Srbije, nadležnim ministarstvima i drugim institucijama u državi „da zaustave donošenje zakona o istopolnim zajednicama“, a najširoj javnosti i tradicionalnim crkvama „da reaguju kako bi se odbranilo pravo na slobodu i budućnost naroda“.

Potpisnici apela smatraju „da se prava istopolnih osoba mogu rešavati izmenom nekoliko postojećih zakona, zbog čega nema potrebe za donošenjem posebnog zakona“. Koalicija za prirodnu porodicu smatra da su sva tri predložena zakona Ministarstva za ljudska prava i manjinska prava – o rodnoj ravnopravnosti, istopolnim zajednicama i zabrani diskriminacije – „neustavna, protivna zdravom razumu i usmerena protiv volje većine građana, tradicije i identiteta“.

Država se krije iza EU

Pravnik Milan Antonijević izjavu predsednika Srbije vidi pre svega kao preuranjenu i više kao nekakvu kupovinu vremena. Antonijević za DW kaže da u tome ne vidi neki poseban sukob između ministarke i predsednika Srbije, „već je to više neki mali igrokaz u kojem su građanima uskraćene prave informacije i činjenica da će taj zakon na kraju biti donet.

A onda će opet, umesto da govorimo kako želimo da unapredimo prava svakog građanina, država da se sakrije iza pritiska Evropske unije i iza presude Evropskog suda za ljudska prava, koja jasno nalaže da se te zajednice moraju urediti“.

Kao najvažniju primedbu na predlog zakona Koalicija za prirodnu porodicu navodi da je „on protivan Ustavu, jer se u članu 62 srpskog Ustava navodi da je brak zajednica muškarca i žene“.

Kako za DW objašnjava Marija Stajić, koordinatorka te koalicije, „zagovornici tog zakona tvrde da tu nema govora o braku i usvajanju dece, međutim, reč je po svemu o zajednici koja je u potpunosti upodobljena braku. Neka rešenja su preuzeta iz Porodičnog zakona, i ta zajednica se sklapa sa svedocima kod matičara“.

Kako dalje ističe Stajić, „tačno je da ovde nema govora o usvajanju dece, ali ne može ni da ga bude, jer to nije u nadležnosti Ministarstva Gordane Čomić. Da bi bilo koja zajednica mogla da usvaja decu, pre toga mora da bude prepoznata. Ali, promoteri tog zakona i ne kriju da im je to krajnji cilj, i da će i to doći na dnevni red“, naglašava sagovornica DW.

Neznanje ili namera

Milan Antonijević skreće pažnju da se „javnost i građani Srbije na ovaj način mogu plašiti svakog zakona, pa i Ustava, koji je uveo neka nova ljudska prava.

Zakon jasno govori o istopolnoj zajednici, ne pominje pojam braka baš zbog samog Ustava, jer je to tako definisano još 2006. godine zbog raznih političkih kompromisa i nedostatka hrabrosti, ne samo kada je u pitanju oblast ljudskih prava. Mi i danas živimo čekajući izmene Ustava u oblasti pravosuđa kako bi se neki problemi otkočili, a videćemo da li će biti izmene Ustava i oko nekih drugih pitanja“, napominje taj pravnik i aktivista za ljudska prava.

Homoseksualni parovi navode da oni žive i da će i dalje živeti zajedno, ističe Marija Stajić, i dodaje da se Koalicija za prirodnu porodicu s tim potpuno slaže i da nema ništa protiv.

„Već sada samohrani roditelji mogu da se prijave za usvajanje dece, sva imovinsko-pravna pitanja već sada mogu da se reše ugovorima koji postoje, ali je tu nastao problem, jer oni moraju da idu kod notara, dok muž i žena koji su u braku to ne moraju. Posete bolnicama omogućene su svakome koga vi navedete, a naročito ako sa nekim živite u istom domaćinstvu. Dakle, prosto se pitamo da li su oni nisu koristili neka pravna rešenje iz neznanja, ili je to rađeno namerno da bi se predstavili kao žrtve diskriminacije“, kaže Marija Stajić.

Čemu rad na neustavnom zakonu?

Nakon izjave Aleksandra Vučića bilo je jasno da je predsednik Srbije na taj način napravio javni otklon od aktivnosti ministarke Gordana Čomić, koja je, da podsetimo, bila visoki funkcioner i bivše vlasti.

Nije, naime, retkost da se predsednik Srbije javno ograđuje od nekih postupaka svojih bliskih saradnika, a to mu je utoliko lakše kada je reč o pripadnicima bivše vlasti, koja je dežurni krivac za sve sadašnje nevolje Srbije, uključujući tu i donošenje nepopularnih zakona koji stižu sa Zapada – ili se bar tako predstavljaju srpskoj javnosti u režimskim medijima.

Aktivisti LGBT zajednice se stoga i pitaju zašto se uopšte proteklih meseci radilo na nacrtu zakona ako se znalo da je on neustavan.

Javno mnjenje u Srbiji u ovom trenutku ne daje signal da bi prihvatilo taj zakon, i na ovaj način se možda ponovo kalkuliše oko tog pitanja, primećuje Milan Antonijević.

Na opasku da je za vlast zgodna okolnost da je promoter zakona pripadnica bivše vlasti, Antonijević kaže da „za sada nije primetio taj narativ da je Gordana Čomić opozicioni aktivista, koji iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava pokušava nešto da nametne.“

„Da li će se taj narativ nekada upotrebljavati? Na žalost, videli smo da se sve dâ upotrebiti u političke svrhe i za dnevnu politiku, a da se mnogo manje računa vodi o poboljšanju uslova u kojima građani žive, i naročito njihovih ljudskih prava“, zaključuje Antonijević.