Predlog Zakona o regionalnom razvoju je antidemokratski, centralistički i diskriminatorski. Uloga zakona je uspostava statističkih, a ne funkcionalnih regiona. Njegovim usvajanjem izvršila bi se još veća centralizacija novca i odlučivanja.
Očekivali smo proevropski demokratski zakon koji bi pokrenuo proces decentralizacije, koja bi u funkcionalnom smislu bila podsticaj ekonomskog razvoja i reformi i izbalansirala ravnomernost u razvoju lokalnih samouprava – ocenjuje Fevzija Murić, predsednik Stranke za Sandžak i član Gradskog veća Novog Pazara.
Šta predložena zakonska rešenja znače za ovo područje?
– Za Sandžak ovaj zakon znači dalju ekonomsku diskriminaciju i uslovno rečeno, političku, jer sva moć odlučivanja je i dalje u Beogradu. Na primer, član 18. koji govori o donošenju razvojnih dokumenata iz oblasti regionalnog razvoja (strategije, planovi, akcioni planovi. . . ) kaže „moraju biti usaglašeni sa nacionalnim planom i regionalnom strategijom“. Sama reč „moraju“ govori da neke specifičnosti koje imaju lokalne samouprave ili regioni, ne mogu biti obuhvaćeni tim nacionalnim planom. U petom poglavlju – Subjekti regionalnog razvoja – se kaže „Vlada, Ministarstvo i ministarstva nadležna za finansijske poslove i prostorno planiranje, Agencija za privredne registre, Republička agencija za prostorno planiranje, Fond za razvoj Republike Srbije, Nacionalni savet za regionalni razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj“. Ovoliko republičkih institucija ne govore o decentralizaciji, jer ako se radi o regionalnom razvoju trebalo ga je dati i regionima i lokalnim samoupravama.
Vaša partija se zalaže da svih šest opština Sandžaka budu u istom regionu. Da li se bojite optužbi za autonomaštvo?
– Mi smo već dvadeset godina pod lupom separatizma i nekakve secesije. U stvari, mi već punih dvadeset godina tražimo ekonomski opravdan region sa mogućnošću odlučivanja o bitnim ekonomskim i političkim pitanjima koja omogućavaju ukupni društveno-ekonomski održivi razvoj. Tema autonomije Sandžaka je mnogo šira od regionalizacije Srbije zbog toga što se Sandžak nalazi i u Srbiji i u Crnoj Gori. To je potpuno posebno pitanje. Mi govorimo o regionu kao održivom razvoju. Možemo da diskutujemo na temu Sandžak, Raška oblast i slični sinonimi. Budući region vidim kao region sledećih opština: Novog Pazara kao centra, Raške, Tutina, Sjenice, Nove Varoši, Priboja, Prijepolja, možda i Ivanjice. Osim Novog Pazara koji bi bio regionalni centar, ima status grada, ekonomski i društveni potencijal, sve ostale opštine po broju stanovnika, resursima i ekonomskim potencijalima su približno iste. Imaju istu problematiku sa infrastrukturom koja je uslov za ekonomski i društveni razvoj. Tako kad se radi regionalna strategija, programi i akcioni planovi svi su konkurenti, svi ravnopravno konkurišu za neka investiciona sredstva. Ako bi se prihvatila ideja da jedan od budućih regiona bude teritorija Raškog i Moravičkog okruga, gde su, osim Novog Pazara još Kraljevo, Čačak i Gornji Milanovac, za koje znamo kakve imaju potencijale i resurse i bruto nacionalni dohodak, onda u kakvoj su tu konkurenciji Tutin, Raška, Ivanjica ili Vrnjačka Banja. To znači, da svaki investitor koji bi tu došao pre će da se odluči da ulaže u razvijenu sredinu, nego u nerazvijene i one koji ne mogu, kasnije, da konkurišu za nekakva sredstva. Evo još jednog primera, ako je agrar u pitanju pozicija opština u Moravičkom okrugu je drugačija u odnosu na opštine u Sandžaku. Ako bi uslov za neku investiciju bio 50 hektara plodne zemlje, svaka takva investicija bi otišla van sandžačkih opština koje nikada u komadu ne mogu imati 50 hektara plodnog zemljišta. Mislim da bi bilo dobro da se zakon povuče iz procedure i preradi, da se ispoštuju brojni principi evropskog sistema regionalizma i principi regionalizacije EU. Ako bude intencija da zakon mora da se usvoji, apelujem na narodne poslanike iz Sandžaka, bez obzira kojoj partiji pripadaju, da ne glasaju za njegovo usvajanje.
Za desetak dana navršiće se godina od formiranja nove vlasti u Novom Pazaru. Kako ocenjujete stanje u gradskoj upravi?
– Nova vlast je zatekla veoma lošu finansijsku situaciju opterećenu mnogim dugovima. Nakon godinu dana još uvek pristižu, posebno putem sudova, novi zahtevi za izmirenje dugova napravljenih u prethodnom periodu. Mnogo je predmeta po sudovima i zato ne možemo da podvučemo crtu i kažemo koliki je naš dug tačno. Nismo zadovoljni radom tužilaštva i sudova, jer mnoge krivične prijave nisu procesuirane. Zatekli smo glomazan administrativni aparat, koji je prilično neprofesionalan, a pokazalo se da je u prethodnom periodu bio i korumpiran i politički zloupotrebljavan. Teško je da se to brzo i efikasno ispravi. Ako je neko ciljano politički doveden i funkcionisao po partijskoj liniji i dogmi, teško je da za godinu dana promeni te svoje stavove. Nemamo dovoljno finansijskih sredstava da se oslobodimo viška nestručnih i neprofesionalnih kadrova, jer ih zakon štiti.
Šta je sa unutarbošnjačkim pomirenjem?
Ono je nužno i neophodno. Svaki dan kašnjenja je gubitak. Pomirenje znači na principijelnim, stabilnim stavovima i ciljevima u smislu koristi na samo za Bošnjake, već za sve građane u Sandžaku. Pomirenje na bazi strateških nacionalnih interesa i građanskih prava i sloboda uz nužno postojanje političkih i drugih razlika političkih subjekata. Za unutarbošnjačko pomirenje jedan od subjekata je i država koja ne bi trebalo da bude smetnja. Smetnja je što nekad indiferentnim odnosom, a nekad suvišnim uplitanjem u neka pitanja. Indiferentna je na ekonomskim problemima u Sandžaku, a suviše se upliće u politička i verska pitanja i prava.
Okretanje istoku
– Privreda nam je razorena u periodu od 2000 do 2008. godine samim procesom privatizacije. Malo firmi je na zakonit način privatizovano. Većina je kupljena sa ciljem da se, nakon zakonskog roka za obavljanje delatnosti, jednostavno iskoristi kao roba na tržištu nekretnina, posebno zbog zemljišta. Najznačajnije novopazarske firme gurane su u stečaj da bi se oslobodile radnika i prodale po bagatelnoj ceni. Mi sada pokušavamo da bar spasimo Tekstilni kombinat Raška i preduzeće „Vojin Popović“. Pokušavamo da nađemo i neke strateške partnere i buduće investitore kako bismo kapacitet kojim raspolažemo stavili u funkciju. U toku ovog leta jedna naša delegacija bi trebalo da otputuje u Saudijsku Arabiju na razgovore sa Privrednom komorom Džede i Islamskom bankom. U pregovorima smo da obezbedimo za neke naše proizvođače tržište u Libiji i Maroku, najavljuje Murić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
