Zakon protivustavan, ali može da prođe

Nacrtu ovog zakona se u poslednje vreme u javnosti dosta posvetilo pažnje. Rasprave su se, međutim, svodile na to ko može da pruža besplatnu pravnu pomoć, da li samo advokatske kancelarije ili će time, kao i dosad, moći da se bave i udruženja, ali se mnogo manje govorilo o građanima odnosno korisnicima ovih usluga.

Aleksandar Cvejić iz Advokatske komore Srbije naveo je da je s njihove strane bilo važno zaštititi advokaturu, te da ne bi voleo da amandmani na ovaj zakon koji sada ulaze u proceduru idu na njihovu štetu. Istakao je da sam zakon nije loš, ali da ni advokati „nisu baš bezrezervno podržali ovaj nacrt“.

– U samom zakonu postoje određene odredbe koje bismo mogli da nazovemo protivustavnim, ali je advokatura zažmurila na jedno oko i pustila da to prođe ne samo zarad mira u kući, nego da bi se stvar pomerila s mrtve tačke – kaže Cvejić, dodajući da će biti problema u budućnosti, pogotovo sa finansiranjem pružalaca ove usluge.

Vladimir Radomirović iz Pištaljke, koja uz pomoć advokata već četiri godine štiti prava uzbunjivača, istakao je da bez ovakvog angažovanja jedne organizacije zaštita uzbunjivača ne bi zaživela.

– Ne vidim razlog zašto su specijalizovana udruženja, koja iovako angažuju advokate, isključena iz novog zakona. Kroz pružanje besplatne pravne pomoći građanima, udruženja podižu nivo razumevanja pravnih problema u oblasti kojom se bave, ali i nivo poverenja građana u institucije – rekao je Radomirović.

Problem sa zakonom je zapravo to što je nejasan i što ga razumeju samo oni koji su učestvovali u procesu njegove izrade, naročito u pogledu odredbi koje se odnose na pružaoce besplatne poravne pomoći.

– Kada se čitaju ti članovi, ne može se doći do podataka, međutim, kada se čita obrazloženje, vidi se da će zapravo i NVO i advokatske kancelarije moći da nastave da pružaju pravnu pomoć, samo van sistema koji finansira država. Namera ovog zakona je bila da se postave ograničenja, ali samo kad je u pitanju organizacija koja se finansira iz budžeta države, odnosno jedinice lokalne samouprave. Problem je, međutim, što to ne piše u samom zakonu, koji je namenjen građanima, već samo u obrazloženju – rekla je Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Af: Ograničenja

Nacrtom zakona predviđen je i registar pružalaca besplatne pravne pomoći iz kojeg će obučeni pravnik iz jedinice lokalne samouprave odrediti ko će zastupati korisnika ove usluge. Katarina Golubović iz JUKOM-a smatra da država ima pravo da nametne neka ograničenja kada je u pitanju trošenje sredstava, ali „nema pravo da ulazi u izbor građana“ odnosno u odluku o tome koga će građanin birati za svog pravnog zastupnika.