„Zakoni su za protivnici“: Da li tužilaštvo štiti političare od odgovornosti za akcidente, dok privatnici odmah idu u pritvor

Sa druge strane, nakon curenja amonijaka iz auto-cisterne u Pančevu, gde na sreću nije bilo preminulih i teže povređenih, tužilaštvo je ekspresno reagovalo i uhapšen je vlasnik privatnog preduzeća čija je cisterna, kao i vozač.

Za potpredsednika Narodne stranke Miroslava Aleksića nema dileme da tužilaštvo ima dvostruke aršine – odgovornost za akcident u Pirotu u prvom redu snose ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, kao i ministar građevinarstva Goran Vesić “a oni su zaštićeni dok god je ova vlast na čelu države”.

I potpredsednica SSP-a Marinika Tepić pitala je nakon katastrofe u Pirotu ko je dozvolio saobraćaj na tom delu pruge, koji je zatvoren 2019. upravo zbog bezbednosti po ljude i okolinu, jer se veliki broj nesreća i iskliznuća vagona događao u periodu pre zabrane.

Advokat Vladimir Todorić kaže za Danas da kada bi se poštovao zakon, svi koji su učestvovali u davanju dozvole za transport amonijaka kod Pirota morali bi već biti uhapšeni i u pritvoru zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti sa smrtnim posledicama, za koje je predviđena kazna zatvora preko 10 godina.

– Niko ko treba verovatno neće odgovarati jer pripada zaštićenoj kasti sastavljenoj od silikonskih ministarki, ministara sa lažnim diplomama i sličnih. Bašibozuk sa pravom članskom kartom. Tako niko nije odgovarao ni za smrt rudara u rudniku Soko, za Savamalu, za “Helikopter” itd. Uhapšeni u Pančevu verovatno nemaju odgovarajuću člansku kartu. To je razlika – smatra Todorić.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši predsednik DS, kaže da je jasno da se Vučić drži one stare Pašićeve krilatice: “Zakoni su za protivnici”.

– Kad god izbiju velike afere u koje su umešani funkcioneri njegove stranke (od “Savamale”, afere “Helikopter” do otkrivanja 24 stana u Bugarskoj ili afere “Krušik”), on “ne da Gašića”, “ne da Malog” i tako redom, u zavisnosti od toga ko je od njegovih saučesnika odgovoran. Nekada se to dešava zato što je i sam upleten, nekada zato što odgovorni akteri znaju previše o njemu, a nekada da bi poslao signal drugim naprednjacima da će ih on zaštititi šta god da se dogodi – ako budu lojalni – navodi Pajtić.

Naš sagovornik dodaje da sličnu situaciju imamo i sada.

– Pravna država postoji samo kada treba sankcionisati nekog u privatnom sektoru (kao što se dogodilo u Pančevu), a kada treba utvrditi odgovornost rukovodilaca “Železnica Srbije” i ministara zaduženih za saobraćajnu infrastrukturu i ekologiju zbog kobnog akcidenta u Pirotu u kome je bilo ljudskih žrtava – pojede vuk magarca – naglašava Pajtić.

Advokat Ivan Ninić ističe da je naša sudska praksa u sferi krivičnih dela protiv zaštite životne stedine izuzetno skromna, jer ne postoji politička volja da se zakon primeni, niti postoji šira svest o štetnim posledicama.

– Jedino neki akcident većih razmera može da natera institucije da funkcionišu, ali onda već bude kasno i to je selektivna primena prava, od slučaja do slučaja. Ono što se dogodilo nedavno u Pirotu je posledica javašluka, nestručnosti, nebrige o železničkoj infrastrukturi, ispumpavanja novca iz železnica, ali i profesionalnih propusta i nesavesnog rada u sferi transporta opasnih materija – navodi Ninić za Danas.

On dodaje da će se bez individualizacije aktera događaja i krivičnih sankcija samo ponavljati takvi događaji, jer političke i moralne odgovornosti nikada neće biti.

– Uvek kada je država svojim činjenjem ili nečinjenjem prisutna kod izvršenja nekog krivičnog dela, tužilaštvo ima problem da svoja ovlašćenja i zakon primeni na konkretno lice koje je funkcioner ili državni službenik. Tužioci se plaše da predlože meru pritvora „krupnim zverkama“ iz vlasti, a neretko se u hitnim situacijama „usijaju“ i telefoni kako bi se i takva pomisao predupredila. S druge strane takav strah je manje prisutan kada su na udaru zakona građani ili privatan sektor, odnosno bar oni privrednici koji nisu pod zaštitim režima i koji ne plaćaju reket – smatra Ninić.

Prema njegovim rečima, problem tužilaštva i pravosuđa u Srbiji je generalno neujednačena sudska praksa u krivičnim predmetima.

– Taj fenomen posebno dođe do izražaja u politički osetljivim predmetima i tamo gde je prisutna trgovina uticajem – zaključuje Ninić.