Žalbe bioskopske publike: Titlove u filmovima prevodi „ko stigne“

List Pravda piše o Bimboju, ljubimcu aranđelovačke dece. Ovaj siromah ne traži ništa sem malo hleba, a novac uvek uporno odbija. Odeven je u staro odelo sa hiljadu zakrpa, a kako naiđe lepo vreme on se odnekud iznenada pojavljuje. Svi ga poznaju, ali mu niko ne zna pravo ime, i prema većini ljudi je nepoverljiv. Ipak, on najviše voli decu iako ga ona najviše vređaju.

Kad ih vidi, usta mu se razvuku u osmeh, a rukom ih instinktivno mazi po kosi. Dok deca trčkaraju oko njega, on nekud žuri, kao da se od nekog otima. Stariji se upravljaju po njemu jer svaka takva njegova šetnja najavljuje promenu vremena. Tako se uvek pred kišu čuje: Bim-boje! Bim-boje! Bim-boje!

Pronađen je aparat za utvrđivanje trovanja radijumom, prenosi list Pravda. “Kajzer-Vilhelm Institut” za biofiziku u Frankfurtu pronašao je novu aparaturu. Uz pomoć posebnih, specijalno konstruisanih, veoma osetljivih sprava, direktor instituta Rajevski je uspeo da izmeri normalnu radioaktivnost čovečjeg tela.

Zatim je ustanovio koliko radijuma može naše telo da primi, a da pritom ne dođe do trovanja. Po njegovom istraživanju, jedan milioniti deo grama radijuma može da prouzrokuje čovekovu smrt. Ovim aparatom može se tačno utvrditi gde se radijum nalazi.

Pravda piše i o nesrećnoj priči dvoje zaljubljenih. Otac Radmile Pavlović iz Požarevca, misleći da mu je ćerka oteta, prijavio je njen nestanak. Međutim, nakon nekog vremena pojavila se u gradu, ali sa verenikom. Naime, ona je dobrovoljno pristala da je Božidar Stefanović otme, jer se oni vole, a njen otac to ne odobrava.

Kada je otac sreo ćerku u prostorijama suda, verbalno je napao Božidara tvrdnjom da je nagovorio njegovu ćerku da ona tako postupi. Par se držao za ruke, te je službenik morao da ih razdvoji, a otac je poveo Radmilu kući. Pri rastanku oboje su rekli: Mi ćemo se opet sastati!

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme istražuje šta publika traži od bioskopa. Prva zamerka tiče se natpisa tj. titlova. Kako se navodi u tekstu, kod nas prevod filma radi “ko stigne”. Većinom se prevodioci služe stranim jezikom, ali ga ne poznaju temeljno, ne znaju izraze i termine, pa u kombinaciji sa našim jezikkom, dobiju se razne besmislene jezičke konstrukcije.

Takođe, bioskopske dvorane su slabo zagrejane što se pravda nedostatkom uglja. Kako redakcija navodi, tvrdnja nije na mestu jer su posetioci pošteno platili za kompletan ugođaj. Čitaoci zameraju i to što se pre filma puštaju reklame, što je razumljivo, ali one budu često dosadne i loše urađene, pa zamaraju publiku.

Jedan bioskop pokušao je da uvede zabavnu tačku u pauzi prikazivanja filma. To nije loše, a redakcija preporučuje ostalim bioskopima koji puštaju muziku za vreme pauze da promene ploču jer su jedni te isti šlageri već poznati svima.

Vreme nam prenosi šta su veliki ljudi rekli o ženama.

Prvi put žena voli svog ljubavnika, a kasnije svaki put voli samo svoju ljubav – Lord Bajron.

Žena bez nežnosti isto je tako nemoguća i strašna kao i čovek bez smelosti – Ogist Komte.

Žena nikad ne vidi šta se za nju uradi. Ona vidi samo ono što se za nju ne uradi – Žorž Kurtlen.

Nikada je nećete zateći bez odgovora, jedino ako je zateknete bez jezika – Šekspir.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.