Zalihe lekova u državnim apotekama Beograd pri kraju: Prete nestašice, a zaposleni tvrde da su pušteni niz vodu

Prema njenim rečima, nema sredstava da se kupe nove količine lekova „jer imaju centralno snabdevanje, a dobavljači traže unapred da im se plati roba.“

Kako tvrdi naša sagopvornica, akontacija i plata za jul nisu isplaćeni, a najavljeni štrajk za 23. maj zbog čitave situacije u Apotekama Beograd nije održan, a sledeći termin niko ne pominje.

Ukoliko se desi nestašica lekova

„Ukoliko se desi nestašica, neće biti najznačajnijih lekova i medicinskih sredstava kao što su insulini, kolostome, pelene za inkontineciju, sirupi za bebe, kao što je onaj za probleme sa želucem, pojedini antibiotici koji moraju da se doziraju i drugi. Para nemamo. Nas ne finsira niko. Sami se izdržavamo, a to nismo znali čitave 23 godine. Sada, pošto su nam ukinuti rabati i marža od čega smo se mi finasirali, nemamo odakle da isplatimo plate, nabavimo lekove“, navodi naša sagovornica.

Na pitanje Danasa šta se dešava u vezi sa najavljenim štrajkom pre više od dva meseca, za 23. maj, koji se nikad nije održao, ona kaže:

„Taj datum je prošao, niko nam se nije obratio tim povodom, niti aktuelizovao problem, akontaciju za jul i platu nismo primili o čemu niko nije postavio pitanje nadležnima“, ističe Šikuljak.

Istovremeno, zaposleni u ZU Apoteka Beograd saopštili su da je njihova ustanova primarne zdravstvene zaštite u javnom svojini, stožer distribucije lekova, nastavna baza Farmaceutskog fakulteta i pravljenja magistralnih preparata, „puštena niz vodu, a oni prepušteni sami sebi“.

Kao razloge zašto Apoteka Beograd nema lekova i redovne plate, oni su naveli da je „2001. godine ta ustanova izbačena iz Pravilnika o ugovaranju zarada sa RFZO.

„Ne znamo iz kog razloga niti je zaposlenima to predočeno pune 23 godine. To znači da zaposleni zarađuju za svoje plate i sve troškove poslovanja iz pazara. Već sledeće godine je država potpuno izbacila apotekarske ustanove sa državnog budžeta i predala osnivačka prava lokalnim samoupravama i svesno izostavila ugovaranje zarada zaposlenih, čime se logično postavlja pitanje – da li smo tada postali privatna ustanova. Nastavljeno je urušavanje apotekarskih ustanova. Od 2012.godine su uvedene javne nabavke i spuštene cene lekova koje ugovara RFZO na recept. Time je onemogućeno izdržavanje apoteka iz marži i rabata od dobavljača. Naredne godine je dato pravo izdavanja lekova na recept privatnim apotekama, čime je pored svega opisanog i nemogućih uslova zarade osnovnih troškova stigla nelojalna konkurencija, koja nema obavezu tendera za lekove. Ukratko, vezali su nam ruke i onemogućili da sami stanemo na noge“, tvrde zaposleni.

Dodaju da je pored svih ovih izazova njihova firma uspela u tome da lekovi budu uvek dostupni građanima, naročito u svim krizama koje su nas zadesile.

Da li su pušteni niz vodu?

„Rat, bombardovanje, poplave u Obrenovcu i kovid. Pa čak sa minimalnim sredstvima smo finansirali 100 mladih doktora iz naše zarade kako bi građanima pomogli u pandemiji. A mi smo bez marže prodavali maske i dezificijense kako bi pomogli i izašli iz krize koja nas je zadesila. Svaka kriza je povlačila nestanak nekog leka na tržištu. Apoteka Beograd je odmah magistralno pravila zamene i tržište nije osetilo nestašice. Apoteka Beograd snabdeva bebe i decu u bolnicama lekovima čije doze za decu ne postoje. Poslednjih godina snabdevamo i kućne ljubimce pravljenjem lekova na veterinarski recept. Snabdevamo bolnice i klinike kapima za oči koje ne proizvode fabrike lekova“, ističu zaposleni.

Podsećaju da državne apoteke drže balans cena lekova.

„Onog momenta kad nestanemo neće biti više granica. Privatni sektor bez konkurencije neće imati za prioritet građane već samo profit. Mi smo poslednja provera pre izdavanja leka. Poštovanje ISO standarda i pravila dobre apotekarske prakse je naš imperativ. Poštujemo sve zakone Republike Srbije“, kažu oni i pitaju zašto se država prema apotekarima ponaša kao da nisu zdravstveni radnici.

Oni vide rešenje za stanje u svojoj zdravstvenoj u tome da se apotekarske ustanove „vrate“ u član 24. Pravilnika o ugovaranju zdravstvenih ustanova sa RFZO u smislu zarada, jubilarnih nagrada, prevoza i sitnih troškova, odnosno izmenom tog člana, „čime bi naš status bio isti kao svih ostalih zdravstvenih radnika u našoj zemlji.“

Zaposleni u Apoteci Beograd apeluju na nadležne i traže podršku građana za izlazak iz krize, „kao što smo mi uvek bili tu za sve ostale građane u ključnim momentima kriza naše zemlje“.

Danas je uputio pitanja ZU Apoteka Beograd, ali do momenta objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.

Sa druge strane i istine radi, u junu je potpredsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Ana Gođevac pozvalatadašnjeg predsednika Privremenog organa grada Beograda Aleksandra Šapića, sadašnjeg gradonačelnika Beograda, da objasni da li je Apotekarska ustanova Beograd „obećana ili već prodata privatniku“.

Aleksandar Šapić da objasni

„Aleksandar Šapić treba da objasni da li je tačno da je Apotekarska ustanova Beograd početkom juna obećana ili već prodata privatniku, kao što se već uveliko špekuliše u farmaceutskim krugovima“, rekla je Gođevac u pisanoj izjavi.

Gođevac je ocenila da je pod vlašću Srpske napredne stranke (SNS) ta beogradska ustanova „bačena na kolena, da bi danas bila nelikvidna, plate se ne isplaćuju i u dugovima je“, kao i da „sve liči na ‘dobru’ priliku za jeftinu kupovinu“.

„Ako je tačno da je izvršena prodaja, postavlja se pitanje u kom postupku i na koji način. Ako nije izvršena prodaja, rukovodioci i Aleksandar Šapić moraju pod hitno da objasne zaposlenima i građanima Beograda šta preduzimaju da se sunovrat zaustavi, spreči krah i sačuvaju poslovi zaposlenih, ali i da budu sigurni da će nakon smene ove bahate vlasti na slobodnim izborima, koja sve pred sobom uništava, odgovarati pred nezavisnim sudovima“, zaključila je Gođevac.

Odgovor na ovo pitanje dosad nije stigao, niti se iko od nadležnih oglasio u vezi sa stanjem u toj zdravstvenoj ustanovi.