Žalosno što naučnici moraju svoja prava da traže na ulici

– Vlast nas je izvela na ulicu, zbog svoje nebrige, nemara ili nepostojanja političke volje da reši probleme u koje nas je dovela zbog nepoštovanja postojećih zakona. Žalosno je kada naučnici, koji su pokretačka snaga svakog naprednog i uspešnog društva, svoja zakonska prava moraju da traže na ulici. Za ponedeljak, 28. februar smo zakazali protest, na kome ćemo ponoviti svoje zahteve i izraziti svoje nezadovoljstvo položajem koji imamo u društvu i poslati poruku mladim naraštajima, kakva ih sudbina čeka, ako se budu opredelili da se naukom bave u Srbiji – kaže za Danas Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije.

Ona napominje da naučnici neće odustati od svojih zahteva i da je protest samo početak aktivnosti Sindikata nauke.

– Kampanja koju su pokrenuli pod sloganom „Za dostojanstven rad u nauci“, dobila je podršku velikog broja naučnika širom Srbije, što nam daje snagu da istrajemo do kraja – navodi Jovović.

Vaš prvi zahtev je da država obezbedi jednake plate za jednak rad. Šta to konkretno podrazumeva i na koji način očekujete da se ukinu razlike u platama istraživača?

– Jednake plate za jednak rad podrazumeva ukidanje kategorija, koje su uvedene sa projektnim ciklusom iz 2011. godine, a koje su bile odraz rezultata našeg rada iz perioda od 2005. do 2010. Razlika u platama u okviru istog zvanja sada ide i do 60.000 dinara u neto iznosu na mesečnom nivou. Na ovaj način je oštećeno oko 80 odsto naučnih radnika, već 11 godina. Ukoliko ne dođe do prelaska na institucionalno finansiranje, koje po Zakonu o nauci i istraživanjima podrazumeva ukidanje kategorija, istraživači će ostati zarobljeni u nezakonitim kategorijama do 2025. godine, kada bi trebalo da počne primena Zakona o platama i uvođenje koeficijenata po zvanjima. Sa prestankom projektnog finansiranja, stvorili su se svi zakonski uslovi za primenu institucionalnog finansiranja, te ne vidimo ni jedan objektivan razlog koji bi sprečio državu da, u skladu sa postojećim zakonima reši problem, u kojem su se našli istraživači ne svojom krivicom, već isključivo neradom i nebrigom države.

Zakon iz 2019. je predvideo institucionalno finansiranje nauke, ali se još uvek nalazite u prelaznom režimu. Šta je sporno i ko i šta koči da dođe do primene zakona? Da li je ispunjenje tog zahteva vezano za novac ili je pitanje dobre volje?

– Zakon iz 2019. je pored institucionalnog finansiranja, predvideo i donošenje nekoliko podzakonskih akata, kao i definisanje koeficijenata za obračun plata po zvanjima, a sve u skladu sa Zakonom o radu. Sa prestankom projektnog finansiranja i donošenjem zakona 2019. godine država krši Zakon o radu, sada već treću godinu, jer pomenuti zakon garantuje svakom zaposlenom u javnoj službi, da za istu školsku spremu, isto zvanje i isti obim posla dobija istu platu iz budžeta. Ispunjenje ovog zahteva predviđa izdvajanje dodatnih sredstava iz budžeta, ali je država to znala kada je donosila novi Zakon o nauci, te je sada u pitanju samo dobra volja i rešenost države da stavi tačku na nepravdu koju je nanela velikom broju naučnika u prethodnih 11 godina.  Ovako veliki broj istraživača je kažnjen jer država u prethodnom periodu nije uradila svoj deo posla, a u skladu sa propisima koje je sama donosila.

Tražite i siguran posao za sve naučnike i istraživače. Da li se to prevashodno odnosi na istraživače zaposlene na fakultetima ili problemi postoje i u institutima?

– Siguran posao podrazumeva potpisivanje ugovora o radu sa istraživačima, opet, u skladu sa postojećim zakonima. Najveći broj istraživača na fakultetima i jedan broj na institutima već 11 godina dobija ugovore o radu na po godinu dana, što je protivno Zakonu o radu. Postojeći zakoni u oblasti nauke i visokog obrazovanja  definišu  ugovore na neodređeno ili u skladu sa trajanjem zvanja, ali svake godine Ministarstvo pošalje obaveštenje direktorima instituta i dekanima da se finansiranje produžava za još godinu dana i preporuku da istraživačima produže ugovore o radu za još jednu godinu. Ovakvi ugovori ne pružaju nikakvu sigurnost istraživačima i naučnim radnicima, a da ne govorimo o problemima sa kojima se sreću kada žele da podignu kredit za rešavanje svojih životnih potreba. Zbog ovako nezakonitih ugovora o radu naučnici često ne dobijaju novac za minuli rad, topli obrok i regres, novac za prevoz.

Imali ste sastanak u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kakav je ishod?

– Sa predstavnicima Ministarstva smo radili na donošenju nekih podzakonskih akata, koji su neophodni za prelazak na institucionalno finansiranje, ali taj proces ide sporo. Posebno smo nezadovoljni kako teku razgovori o donošenju koeficijenata za obračun zarada po zvanjima, jer se, za sada, država pravda nedostatkom novca koji je neophodan  za ovu vrstu reforme i primenu institucionalnog finansiranja. Krajem prošle godine, kada smo pokrenuli kampanju „Za dostojanstven rad u nauci“ i kada smo o problemima i nepoštovanju zakona od strane države prema naučnicima počeli da pričamo javno, premijerka Ana Brnabić nas je pozvala na razgovor. Za sada nismo dobili nikakav  konkretan predlog za rešavanje naših zahteva.

Pritisci

Otkako ste najavili protest, Vi i Vaše kolege iz Sindikata nauke se suočavate sa pritiscima. Zaposleni na pojedinim institutima su počeli da dobijaju anonimne mejlove u kojima se šire zlonamerne neistine o Vama i čitavom Sindikatu.

– To, nažalost, govori samo o onima koji takva pisma šalju. Svaki put kada smo organizovali proteste, prolazila sam kroz slične situacije, ali rezultate mog rada i u smislu nauke, i rada sindikata, ne može niko da izbriše, niti ukalja. Sve što radim je merljivo i transparentno i ne krijem se iza iza anonimnih dojava.