„Zamagljenja oko odela i ruke predsednika“: Da li fotografija Vučića u Ribnikaru sadrži tragove digitalne manipulacije?

Zbog vidljivih vizuelnih nelogičnosti, korisnici društvenih mreža posumnjali su u „fotošopiranje” fotografije.

Ne ulazeći u to da li je i kada predsednik zaista bio u školi, Istinomer je u saradnji sa ekspertima belgijskog fektečeking portala Knack sproveo detaljnu i dubinsku foto-forenzičku analizu i utvrdio da fotografija sadrži tragove digitalne manipulacije koji ukazuju na to da nije u potpunosti autentična.

Fotografiju predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se upisuje u knjigu žalosti u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” najpre je objavio portal Kurir 8. juna, sa naslovom.

Istu fotografiju su nakon Kurira objavili i novinska agencija Tanjug, kao i portal Republika (u nešto široj perspektivi).

Na priču Kurira i drugih medija, istog dana su se tokom rasprave u Narodnoj skupštini nadovezali i poslanici vladajuće stranke, poput Jelene Milivojević, Aleksandra Markovića i Nataše Jovanović koji su tokom svojih govora pokazivali fotografiju navodeći je kao neosporivi dokaz da predstavnici opozicije lažu kada kažu da predsednik nije posetio školu.

Šta je, međutim sve sporno u ovom slučaju, da li je fotografija autentična ili ne, istraživali smo u saradnji sa ekspertima i belgijskim fektčeking portalom Knack.

Ubrzo nakon objave na Kuriru na Twitteru su se pojavile prve sumnje u verodostojnost pokazane fotografije. Name, više korisnika je ukazalo na sporne elemente koji deluju fotošopirano.

Kako bismo utvrdili da li na fotografiji postoje znaci koji ukazuju na manipulaciju, analizirali smo fotografiju sa širom perspektivom dostupnu na portalu Republike.

Da sporna fotografija zaista deluje digitalno izmanipulisano, svedoče zamagljenja oko odela i ruke predsednika, oštrine ivica stola i stolice, kao i perspektiva stola, stolice i predsednika u odnosu na zid.

Par sati od inicijalnog teksta sa fotografijom — ali i diskusije na društvenim mrežama o mogućoj montaži — Kurir je objavio novi set fotografija. Kako navode, umesto da fotografija koju su objavili otkloni nedoumice, „pokrenuta je hajka uz optužbe da je fotografija fotomontaža“.

Ne ulazeći u to da li je i kada predsednik zaista bio u OŠ Vladislav Ribnikar, Istinomer je u saradnji sa @Knack sproveo detaljnu i dubinsku foto-forenzičku analizu i utvrdio da fotografija sadrži tragove digitalne manipulacije koji ukazuju na to da nije u potpunosti autentična. pic.twitter.com/vHifImm6ZB

— #dasenelazemo (@istinomer) June 12, 2023

„Draga gospodo, pošto vas dobro poznajemo i znali smo šta možemo da očekujemo od vas i onih koji vas podržavaju u svim vašim spinovima i lažima, nismo objavili sve fotografije koje posedujemo,“ navodi se u članku Kurira u kojem su objavljene i dve dodatne fotografije predsednika u „Ribnikaru”.

Međutim, ono što je vidljivo je da i naknadno objavljene fotografije sadrže ista zamagljenja i tragove digitalnih artefakata (desno rame, leva šaka i deo ruke do lakta) na koje smo prethodno skrenuli pažnju, uz paradoksalno oštru liniju leđa predsednika u odnosu na naslon stolice. Stolica i dalje ostaje problematičan detalj kako zid deluje oštrije u odnosu na stolicu.

Da su u svakoj od priloženih fotografija prisutni elementi manipulacije, za Istinomer potvrđuje i Jirgen Dedeker, šef multimedijalne i kreativne tehnologije sa Erazmus univerziteteta u Briselu.

„Nije nam potreban nikakav softver da bismo uočili da su fotografije (loše) fotošopirane”, kaže Dedeker i zaključuje da zaista postoje jaki dokazi da su sve tri dostupne fotografije predsednika iz Ribnikara manipulisane ili da su sastavljene od nekoliko ubačenih elemenata.

„Refleksije su netačne ili pokazuju pogrešnu perspektivu, osoba na fotografiji (Vućić, prim. aut.) je isuviše oštro odsečena u odnosu na pozadinu, nema razlike u percepciji dubine između osobe i pozadine, a tu i tamo ima neobjašnjivih objekata ili je prelaz previše nejasan”, ističe Dedeker.

Kako bismo ustanovili da li su fotografije autentične ili ne, nismo se zaustavili na pomenutim odstupanjima, već smo u saradnji sa našim sagovornikom, fotografiju analizirali pomoću kredibilnih foto-forenzičkih alata.

Takozvana fusion metoda je pristup zasnovan na dubokom učenju koji kombinuje više foto-forenzičkih filtera i obezbeđuje globalnu lokalizaciju fotografija.

„Manipulisane oblasti se ovde pojavljuju kao visoke vrednosti na pozadini sa niskim vrednostima. Na primeru ispod možete videti da je zamućen prelaz sa tabele na pločice zaista označen kao manipulisan”, napominje Dedeker.

Druga metoda, analiza nivoa greške ili ELA (Error Level Analysis) predstavlja foto-forenzičku tehniku koja analizira nivoe kompresije u različitim delovima fotografije što upućuje na moguće manipulacije.

Konkretno, kada se na fotografijama vrši digitalna manipulacija koristeći softvere poput Adobe Photoshopa, nivo kompresije se menja u uređenoj oblasti, što se može otkriti pomoću ELA metode.

„Svetlije oblasti u ELA vizualizaciji sugerišu viši nivo kompresije na datoj fotografiji, što ukazuje na potencijalnu manipulaciju. U analizi ispod možemo videti da ELA ukazuje da se fotografija može sastojati od nekoliko kompozitnih fotografija, što potvrđuje našu sumnju u manipulaciju fotografijama”, navodi Dedeker i dodaje da ovde postaje jasno da je zid iza predsednika verovatno deo druge fotografije.

Ove tvrdnje proverili smo sa dr Hanesom Marinom sa Univerziteta u Gentu na kom se, uz podršku projekta COM-PRESS, razvija softver za analizu digitalnih foto manipulacija.

Marin je, sa timom Istinomera, a koristeći jednu trenutno najpouzdanijih metoda za detekciju manipulacije u naučnoj literaturi CATNet (Compression Artifact Tracing Network), stekao bolji uvid u oblasti koje su digitalno izmenjene na sve tri fotografije.

„Nijedna analiza ne može sa 100% sigurnošću dokazati manipulaciju, ali metoda koja je trenutno najviše priznata u naučnoj literaturi, CATNet, ipak pruža snažan indikator manipulacije”, kaže Marin.

Na svakoj od fotografija koju smo analizirali CATNet metodom, silueta predsednika ili njegovo lice prikazano je u zelenoj, žutoj ili crvenoj boji. Upravo to diferenciranje u bojama sugeriše da je data oblast izmanipulisana ili je kasnije ubačena u osnovu fotografije.

„Posebno jak pokazatelj manipulacije su mesta na kom CATNet pokazuje crvenu boju, što je u posmatranom slučaju lice ili telo predsednika Vučića“, navodi Marin.

Ceo tekst pročitajte na portalu Istinomera.