Zamenik zaštitnika građana: Nacionalni saveti manjina najaktivniji u obrazovanju i upotrebi jezika i pisma

Tomić je, na predstavljanju izveštaja Zaštitnika građana „Analiza o stanju u oblasti vršenja javnih ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina za period 2014-2018.“, rekao kako rezultati istraživanja pokazuju da su ovi saveti u, prethodnom periodu, svoja ovlašćenja primenili najviše u oblasti obrazovanja i službene upotrebe jezika i pisma.

„Analizom podataka je uočeno da je najviše inicijativa, mišljenja i predloga od nacionalnih saveta nacionalnih manjina upućeno u periodu donošenja izmena i dopuna Zakona o nacionanim savetima nacionalnih manjina, Zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u 2018. godini“, rekao je Tomić.

Prema njegovim rečima, „nacionani saveti u najvećoj meri postaju aktivni kada se od njih traži mišljenje na nivou lokalne samouprave, ministarstva ili pokrajinskih organa“. On je naveo da je posebno važno pitanje kontakta sa zajednicom i rada u zajednici, kao i dostupnost informacija o ulozi i javnim ovlašćenjima nacionalnih saveta u zajednici. Istraživanje je sprovela institucija Zaštitnika građana 2019. godine, uz podršku Misije OEBS, a podaci su prikupljeni standardizovanim upitnicima.

Tomić je rekao da su uputili preporuke nadležnim državnim organima i mišljenje nacionalnim savetima nacionalnih manjina u cilju prevazilaženja utvrđenih problema i unapređenja ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina.

On je naglasio i da je institucija Zaštitnika građana od nacionanih saveta nacionalnih manjina od 2007. godine primila skoro 1600 pritužbi, da je za 12 godina rada upućeno 209 preporuka, a u 2019. godini čak 24 preporuke.

Prema njegovim rečima, najčešće se pritužbe odnose na upis imena u matične knjige rođenih, ostvarivanje prava na obrazovanje, informisanje, kulturu i službenu upotrebu jezika nacionanih manjina. U Izveštaju se navodi i da nacionalni saveti ne pokazuju dovoljno inicijatzive za rešavanje pitanja iz oblasti u kojima su aktivni, kao i da ne mogui da koriste neka ovlašćenja zato što nemaju standardizovani jezik ili jezik nacionalne manjine nije uveden u službenu upotrebu.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio ocenio je da su unapređenje efikasnosti saveta, njihov profesionalni razvoj i interna organizacija od suštinske važnosti i da bi trebalo da budu naglašene sveobuhvatnim strateškim planom.

Prema njegovim rečima, snažnija koordinacija između nacionalnih saveta nacionalnih manjina bi omogućila razmenu znanja i veština koje bi znatno unapredile njihovu efikasnost.

„Većina saveta nacionalnih manjina ne uključuje u punoj meri zakonske norme koje su predviđene da podržavaju kulturnu autonomiju nacionalnih manjina i nedovoljno angažuju svoje zajednice kada procenjuju na terenu potrebe koje zajednice imaju“, rekao je Oricio, navodeći da je to „jedan od glavnih zaključaka ovog izveštaje“.