Zamke nepredvidive solarne bure

Po svemu sudeći, iskrcavanje prvih „kolonista“ na Mesec neće biti nimalo prijatno. Možda će biti čak i opasno jer su naučnici otkrili da ih, najverovatnije, čeka šok u pravom smislu te reči. Ekipa američkih astrofizičara upozorava da bi površina ovog satelita naše planete mogla biti naelektrisana sa nekoliko hiljada volti jakog statičkog elektriciteta.
Dogodi li se to, ovaj električni naboj mogao bi izazivati varničenja koja bi potpuno onesposobila elektronske uređaje, uključujući monitore, svemirska vozila pa čak i glavni ulaz u buduću istraživačku bazu na Mesecu. A to bi, dalje, moglo izazvati guste oblake prašine koji bi blokirali instrumente. Kao najgore što se može dogoditi, sve ovo bi moglo izazvati nevreme u svemiru, upravo u trenutku kad je astronautima najpotrebnija oprema koja bi ih upozorila na opasnosti i omogućila im da potraže zaklon od radijacije.
Međutim, ove izveštaje, prenosi časopis Nejčer, ne smatraju svi tako lošim. – Ja sam oduševljen što su ova istraživanja obavljena. Podaci o naelektrisanosti površine Meseca dosad su nedostajali – objasnio je astrofizičar Dejl Ferguson, naučnik u Centru za svemirske letove Maršal u Alabami koji deluje u sastavu američke Agencije za svemirska istraživanja NASA.
Astronom Džasper Halekas sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i njegovi saradnici znali su da površina Meseca može biti naelektrisana kad se naelektrisane čestice nađu u solarnoj oluji. Ovi procesi, otkrili su oni, mogli su ostaviti „otisak“ koji je uređaj lunarni prospektor mogao da otkrije dok se kretao orbitom oko Meseca 1998. i 1999. godine.
Zbog toga su Halekas i kolege zavirili u podatke koje je sakupio prospektor i otkrili su da bi površina Meseca mogla biti pogođena strujom od 4.500 volti. – To je više nego dovoljna snaga da pričini veliku štetu ako se električno polje nalazi na maloj udaljenosti. Zbog toga bi svi metalni uređaji bili ranjivi, dok bi astronaut bio zaštićen specijalnim odelom – ocenio je Halekas.
On je takođe upozorio da njihova istraživanja nisu obuhvatila širok prostor tako da je stvarna snaga lokalnog električnog polja na površini Meseca još uvek nepoznanica. Ako se naelektrisanost proširi i tako umanji koncentrisanost električnog naboja, onda možda ne bi bilo nikakvog šoka za kosmonaute. Po mišljenju astrofizičara, dva uzroka mogu izazvati veliku naelektrisanost površine Meseca – prvi kad Mesec prolazi kroz magnetni „rep“ Zemlje – magnetno polje koje je za sobom ostavio solarni vetar dok je prolazio preko naše planete. Drugi uzrok može biti solarna bura koja jako naelektrisane čestice sa Sunca razbacuje vasionom
Sunčeva svetlost može rasuti naelektrisanost tako što će isterati elektrone s površine, pa se najveći deo električnog naboja vidi na tamnoj strani Meseca. Ali, istraživači tvrde da su bili iznenađeni kad su otkrili gotovo šokantnu količinu električnog naboja i na osunčanoj strani Meseca.
Mogu li, stoga, astronauti bezbedno planirati boravak na Mesecu zbog postojanja ovog elektriciteta? Mesečev prolazak kroz „megnetni rep“ Zemlje je predvidiv. Ali nagla pojava solarnih bura ne može se predvideti.
Da bi se otkrila ili da se bar može upozoriti na preteću solarnu buru, astronautima je neophodna elektronska oprema. Ali, ako površina Meseca bude naelektrisana hiljadama volti, električno varničenje može prekinuti elektronapajanje opreme – upravo u trenutku kad je ona najpotrebnija.
U isto vreme, solarne bure mogu naneti ogromne štete i Zemlji. One utiču na radio i telekomunikacione signale i onesposobljavaju satelite kad naelektrisane čestice pogode gornje slojeve atmosfere. U kosmosu, posledice mogu biti još alarmantnije. – Kiša čestica može uništiti žive ćelije gotovo na isti način kao radioaktivnost, zbog čega astronauti moraju da se zaštite specijalnim zaslonima koji odbijaju ili zaustavljaju čestice. Jer, ostati nezaštićen na površini Meseca u trenutku sunčane bure moglo bi biti fatalno.
Ipak, astrofizičar Dejl Ferguson ocenjuje da je jačina naelektrisanosti koja se vidi na Mesecu slična onoj koju registruju sateliti za vreme solarne bure. A s tim u vezi postoje tehnike da se izbegnu štete od električnog varničenja tako što se na površinu nanosi sloj specijalne zaštite.
Veći problem bi mogao biti kako naelektrisanost utiče na Mesečevu prašinu. Naelektrisane ćestice prašine mogu se odbijati jedna o drugu, što ih može podići u oblake.
– Gomilanje prašine otkriveno je u toku misije Apolo, pa bi naelektrisanost mogla biti objašnjenje za tu pojavu. Mesečeva prašina je zbog toga velika glavobolja za istraživanje. Ona se lepi za sve na šta naiđe i izuzetno je sitna, gotovo koloidna, tako da lako prolazi kroz zaštitu. Ona je čak izazivala zaptivenost usisivača za prašinu koji su astronauti Apola koristili da održavaju svoju letelici – zaključio je Halekas.