Zamračen deo puta Srbije ka EU

Iako ovakva praksa nije bez presedana, stručnjaci za proces evrointegracija naglašavaju da Vlada mora da se drži Ustava i zakona prilikom donošenja odluke o tome koji deo pregovora sa EU će biti sakriven od očiju javnosti.

Definisanje pregovaračke pozicije predstavlja uvertiru za otvaranje poglavlja u pregovorima o pristupanju EU. U njoj su izloženi koraci na koje je Srbija spremna kako bi uspešno, najpre otvorila, a potom i zatvorila pojedinačna pregovaračka poglavlja. Pre zvaničnog otvaranja poglavlja, naša pregovaračka pozicija mora da se usaglasi sa pozicijom Evropske komisije. Na taj način se dolazi do Akcionog plana za svako pojedinačno poglavlje u kom su sadržani konačni koraci koje Srbija mora da ispuni kako bi poglavlje bilo zatvoreno.

Zaključkom Vlade odlučeno je da na pregovoračke pozicije bude stavljena oznaka „Službeno“ i samim tim bude sakrivena od javnosti.

Prema rečima Milana Antonijević, direktora Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM, transparentnost pregovaračkih pozicija nije nešto na čemu insistira Evropska unija, ali dodaje da je na javnosti da se izbori da ovaj proces bude što otvoreniji.

– Kod pojedinih bezbednosnih pitanja može da se pronađe osnov za prikrivanje pregovaračke pozicije, ali za većinu pitanja to nije slučaj – navodi Antonijević. Kako navodi, poverljivost informacija je uređena Zakonom o tajnosti podataka i „ne postoji razlog zbog kojeg Vlada taj zakon ne bi poštovala i tokom evrointegracija“.

Govoreći o uredbi Vlade koja je u naš pravni poredak uvela klasifikaciju „Službeno“, Antonijević napominje da bi trebalo sačekati odluku Ustavnog suda koji na zahtev Saveta za borbu protiv korupcije razmatra ustavnost sporne odredbe.

Za Jelicu Minić, predsednicu Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, sakrivanje određenih dokumenata dok su u fazi pripreme nije neuobičajena praksa.

– Ponekad, potpuna transparentnost može da bude štetna i u ovom konkretnom slučaju i ugrozi proces pregovora. Nije neophodno u svakom trenutku izlaziti u javnost sa svim dokumentima. Ipak, pregovorački proces predviđa predstavljanje pozicija i parlamentu i stručnoj javnosti i u toj fazi nije moguće sakriti ishod – kaže Jelica Minić.

Ona ostavlja mogućnost da bi oznaka „Službeno“ mogla da bude zloupotrebljena zarad isključivanja javnosti iz procesa evrointegracija, ali naglašava da je isuviše rano za takav zaključak.

Zaključkom vlade kojim se usmerava rad organa državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija je predviđeno da pregovaračke pozicije koje Srbija usvaja u toku pristupnih pregovora za svako pojedinačno pregovaračko poglavlje budu označene se oznakom „Službeno“. Pregovaračke pozicije biće tako označene do momenta otvaranja datog poglavlja. Izuzetno, pojedine pregovaračke pozicije ili delovi pregovaračke pozicije mogu biti klasifikovani „Službeno“ i do momenta završetka pristupnih pregovora. Odluku o tome šta će biti „Službeno“ donosi rukovodilac rada pregovaračke grupe.

Pregovaračke pozicije koje su označene kao „službene“ biće dostupne samo onima koji treba da znaju i neće biti dostupne javnosti. Oznaka „Službeno“ uvedena je u naš pravni sistem Vladinom Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave. Kako je njome predviđen stepen klasifikacije koji se ne spominje u Zakonu o tajnosti podataka, Savet za borbu protiv korupcije je podneo zahtev za ocenu ustavnosti sporne uredbe. Poverenik za informacije od javnog značaja je u pismu premijeru Vučiću zatražio da uredba bude promenjena i upodobljenja zakonu i Ustavu.

Kosovo tajna do samog kraja

U zaključku Vlade koji usmerava organe državne uprave u postupku pripreme pregovaračkih pozicija posebno mesto zauzima poglavlje 35. Naime, pregovaračka pozicija za ovo poglavlje koje se nominalno bavi ostalim pitanjima, a suštinski pitanjem Kosova, jedino je unapred zaštićeno stepenom tajnosti „Poverljivo“, i ostaće tako „tokom čitavog trajanja pregovaračkog procesa. Za Milana Antonijevića iz JUKOM-a ovolika tajnost pregovaračkog procesa je preterana. „Ne vidim zbog čega je ovo poglavlje zatvoreno za javnost tokom celog procesa pregovora, kada se ono sprovodi zbog dobrobiti svih građana Kosova“, navodi Antonijević.