Juče su Moskvi u krilo pale dve lepe prilike da vlast u Kremlju, ne samo pred domaćom javnošću, potvrdi kako se bez Rusije – ne može. Ne samo u borbi protiv džihadista u Siriji. Zvanično je iz Brisela saopšteno da će predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker učestvovati na jubilarnom 20. Peterburškom ekonomskom forumu, koji počinje 16. juna. A ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavušoglu pozvao je Moskvu da zajedno sa Ankarom oformi radnu grupu za prevazilaženje problema u međusobnim odnosima.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
Zvanična vest o Junkerovoj poseti je umalo izazvala medijsku euforiju u Moskvi, dok je Kremlj i jednim i drugim povodom ostao arogantno uzdržan. Mediji su vest o Junkerovoj poseti isturili kao glavnu iz dva razloga. Junker bi bio prvi visoki zvaničnik EU u poseti Rusiji od kako su joj, zbog pripajanja Krima, marta 2014. godine uvedene sankcije SAD i EU. Zatim, do posete bi došlo uprkos ranim naznakama iz Vašingtona da će američki funkcioneri svih nivoa peterburški skup i ove godine bojkotovati i otvorenim pretnjama kompanijama, ne samo američkim, da mnogo rizikuju pojavljivanjem svojih predstavnika na tom skupu. „Mi smo jasno dali na znanje američkim kompanijama da postoje javni rizici – ekonomski i reputacioni, povezani sa saradnjom s predstavnicima vlasti koja se meša u poslove susedne zemlje“, naveo je Stejt department.
Tako je, zaključili su ruski mediji, Junker još jednom potvrdio imidž svojeglavog političara i odmah lično, navodno, pokazao kako između Moskve i Brisela odnosi treba da se razvijaju „bez direktiva iz Vašingtona“. Brisel se, nema sumnje, nalazi između jakog američkog pritiska da prema Moskvi zadrži pređašnju strogoću i narastajućeg nezadovoljstva zbog tom strogoćom proizvedenih šteta ekonomijama i nekih od najjačih evropskih država.
Pres-služba Evropske komisije je svojim objašnjenjem poseti htela da zada ograničene okvire: „On će tu mogućnost iskoristiti da ruskom rukovodstvu i širokom auditorijumu unutar EU objasni koje su perspektive odnosa između Rusije i Evrope“. Dakle, ništa epohalno. Sa ovim se objašnjenjem složio i zvanični Kremlj, pa je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov gotovo na liniji Brisela saopštio: „Ja se ne bih, istina, prepuštao suvišnom optimizmu i u svakom koraku tražio prelomne znake“, jer će za ponovno uspostavljanje poverenja sa Evropom biti potrebno određeno vreme.
Vest je odmah primljena i komentarisana u evropskim prestonicama poznatim po oštrom antiruskom stavu, pa je litvanski ministar inostranih poslova Linas Linkevičus odmah zavapio da će Vladimir Putin to iskoristiti za jačanje Rusije na međunarodnom, a svog ličnog imidža na unutrašnjem planu. I to neposredno pred odluku o daljem produženju zapadnih sankcija njegovoj zemlji. Pošto nema nikakve sumnje da Linkevičusova reakcija na najavu Junkerove posete neće biti jedina slična, odmah je u razmatranje uzeta i mogućnost da Junker, pod pritiscima iz Vašingtona i istočnoevropskih članica EU, otkaže već najavljenu posetu. Ali trezveni komentatori u Moskvi u takav razvoj događaja nikako ne veruju, jer, siguran je Fjodor Lukjanov, šef Saveta za spoljnu politiku pri kabinetu predsednika RF, “ odnosi između EU i Rusije veoma sporo, ali ipak otopljavaju i za takvo ponašanje u ovom momentu ne vidim razlog“.
Verovatno zato što su poluge za regulisanje do kraja poremećenih odnosa između Rusije i Turske više pod kontrolom Moskve, nego odnosi sa EU, ponuda turskog ministra inostranih poslova Mevluta Čavušoglua da dve zemlje formiraju radnu grupu za razrešenje međusobnih problema, naišla je na mnogo manje medijskog odziva u Rusiji. Čavušoglu je čak dodao da Ankara Moskvi prepušta da odluči da li će radna grupa biti zvanična ili nezvanična. Turska, koja je otvorila frontove na sve strane i sa Zapadom i sa Rusijom, trpi ogromne ekonomske štete od suspendovanja ekonomske saradnje s Rusijom koja je do obaranja ruskog aviona pri sirijsko-turskoj granici 24. novembra prošle godine – cvetala. I ovde je uskočio sveprisutni, tamo gde nije Marija Zaharova tu je on, Peskov i mogući optimizam polio hladnom vodom trezvenosti sve se pozivajući na reči svog predsednika da je Ankara ta koja je pokvarila odnose, na njoj je da preduzme korake na njihovom popravljanju, počev od izvinjenja i obeštećenja zbog oborenog aviona. „Nikakva radna grupa taj problem ne može rešiti“, ponovio je Peskov i dodao kako je Vladimir Putin rekao da „neki kontakti u traženju varijanti regulisanja“ odnosa već postoje.
Ruski fijasko
Ruski ministar finansija Anton Sulianov morao je u ponedeljak, tvrdi nemački list Velt da prizna totalni fijasko s pokušajem Rusije da se emitovanjem desetogodišnjih dolarskih obveznica zaduži na svetskom finansijskom tržištu, prvi put od uvođenja zapadnih sankcija toj zemlji. Od svetskih banaka nije se na tu kupovinu odlučila nijedna uprkos kamati od 4,65 do 4,9 odsto tvrdi Velt i podseća da su američka vlada i EU još u februaru upozorile banke da se ne upuštaju u ovakve poslove sa ruskom državom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
