Žan-Pjer Žuje ključni Sarkozijev čovek

Francuska će sutra, 1. jula, preuzeti šestomesečno predsedavanje EU od Slovenije, u trenutku kada se Unija suočava sa novom institucionalnom krizom zbog odbacivanja Ugovora iz Lisabona na referendumu u Irskoj. Institucionalna kriza se nametnula kao jedno od glavnih pitanja kojim će morati da se pozabavi novi predsedavajući EU, ali Francuska računa i na uspeh u drugim ključnim oblastima za Uniju kako bi ostavila svoj pečat tokom predsedavanja. To su energetika i klimatske promene, inicijativa za sklapanje sporazuma o imigrantima na nivou EU, i ponovno pokretanje pitanja zajedničke evropske odbrane i poljoprivrede. Institucionalna kriza već je razvejala nade francuskog predsednika Nikole Sarkozija da će krajem godine uspostaviti nove institucije, predviđene Lisabonskim ugovorom, uključujući i funkciju „predsednika EU“.

Srbija prioritet za Francusku“

Beograd – U politici Francuske prema Zapadnom Balkanu, Srbija ima prioritet, izjavio je za B92 Žan Fransoa Teral, ambasador Francuske koja od utorka predsedava Evropskoj uniji. Teral je u ekskluzivnom intervjuu za B92 rekao da je dugo mišljenje o Srbiji na Zapadu bilo obeleženo lošim sećanjima na Miloševića, ali da je on video promenu stava koja je dovela do toga da se Srbija sada doživljava kao zemlja sa najvećim mogućnostima na Balkanu. „Dakle, mogu da kažem da je, bar što se Francuske tiče, prioritet među zemljama zapadnog Balkana Srbija. Zato smo učinili mnogo naročito u naporima da se potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. I tako će biti nastavljeno. Šta je sledeća etapa – to je dobijanje statusa kandidata. Na tome treba raditi ali je potrebno da na tome radi i Srbija“, rekao je Teral.

Diskretni tehnokrata i pasionirani Evropljanin, čovek levice u desničarskoj vladi, državni sekretar za evropska pitanja Žan-Pjer Žuje (54) biće, uz predsednika Nikolu Sarkozija, ključni čovek francuskog predsedavanja EU. Žuje, koji je prisutan u Briselu i Strazburu koliko i u Parizu, posvetio se, nakon dolaska na funkciju pre godinu dana, obilasku prestonica ostalih 26 članica EU, kao i ključnih partnera poput Rusije. On se već mesecima zalaže za „pošteno i efikasno“ predsedavanje EU, koje će ispuniti očekivanja građana, i za to da se osujete tvrdnje slovenačkog premijera Janeza Janše da Pariz želi da od predsedavanja napravi nešto „grandiozno“. „Ako ne želimo da budemo autistični, ne smemo ostati neaktivni“, rekao je nedavno Žuje, ali nije naveo kojim putem treba ići da bi se izašlo iz krize. Sa svojim prijateljem, ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom, on predstavlja evropsku struju u sadašnjoj vladi, nasuprot uticajnom Sarkozijevom specijalnom savetniku Anriju Genou.
Institucionalna kriza svakako će dominirati narednim samitom EU, koji će se održati u oktobru. Sakrozi planira da već 11. jula otputuje u Irsku, a do samita EU u oktobru pokušaće da izdejstvuje nastavak ratifikacije sporazuma u drugim članicama, tako što će ohrabrivati skeptične Čehe da to učine ali tako da se Irci ne osete izolovanim. Francuski predsednik je obećao i da će ponovo pokrenuti pitanje evropske odbrane ma kakva da bude sudbina Lisabonskog ugovora. Jedan od ambicioznih planova Francuske jeste da na nivou EU izdejstvuje sklapanje sporazuma o imigraciji, koji je predložila na osnovu svoje politike o imigrantima, a koja se zasniva na principu izbora prijema imigranata prema potrebama zemlje.