Zanat rampa za visoku školu

Oni su se obratili redakciji Danasa, tvrdeći da su đaci oštećeni, jer u trenutku kada su upisivali srednju školu nije bilo ovakvog ograničenja.

– Deca koja su upisala trogodišnje profile, kao što su poslastičar, kuvar i konobar nisu loši đaci i mnogi su, kada su se opredelili za ta zanimanja, planirali da po završetku srednje upišu visoke strukovne škole. Pre nekoliko dana smo saznali da to više nije moguće – kaže za Danas majka učenika Ugostiteljsko-turističke škole koja se obratila našoj redakciji. Ona je rekla će u toj školi danas biti održani roditeljski sastanak, na kojem treba da budu rešene nedoumice, te da će nakon toga roditelji odlučiti na koji način će nastaviti borbu za prava svoje dece.

Pomenuto ograničenje proisteklo je iz Zakona o visokom obrazovanju, usvojenog u oktobru prošle godine, u kojem eksplicitno piše „da pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju“. Prethodni zakon propisivao je da pravo na nastavak školovanja na visokoškolskim ustanovama imaju svi koji su završili srednju školu, ne precizirajući da li je reč o trogodišnjim ili četvorogodišnjim. Na fakultete se i dosad nije moglo bez četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja. Toga su se držale i neke visoke strukovne škole, ali su pojedine popunjavale upisne kvote upravo studentima koji su završili trogodišnje profile. Ove škole mogle bi u predstojećem upisnom roku da ostanu bez dela studenata.

Branko Savić, predsednik Konferencije akademija i visokih škola Srbije, kaže za Danas da je radna grupa KASSS-a tokom javne rasprave o Zakonu o visokom obrazovanju, između ostalog, predložila da se na visoke strukovne škole mogu upisivati i đaci sa završenim trogodišnjim obrazovanjem.

– Ovaj predlog je više puta razmatran i zaključak je bio da se u cilju podizanja kompetencija svršenih studenata strukovnih studija za sada ne upisuju ovi učenici. Smatralo se da je potrebno da oni završe još jednu godinu i da nakon toga mogu upisati visoke škole i fakultete. S obzirom da se to prvi put događa ove godine, videćemo kako će se primena ovog člana odraziti u praksi, koliko će biti problematično za svršene „trogodišnjake“ da završe još jednu godinu, pa će se onda reagovati, jer nam je svima cilj obrazovanje naše dece i mogućnost nastavka njihovog školovanja – ističe Savić.

Dodaje da bi zbog pomenute zakonske odredbe neke visoke škole, poput hotelijerskih i turističkih, mogle izgubiti deo potencijalnih studenata, jer je, kako kaže, poznato da ima dosta kvalitetnih đaka koji završavaju za kuvare i slična zanimanja, a kasnije bi da nastave školovanje. S druge strane, škole koje obrazuju stručnjake iz oblasti informacionih tehnologija imaju veliki broj potencijalnih studenata među đacima koji završavaju četvorogodišnje obrazovanje i one neće osetiti smanjenje broja studenata, smatra Savić.

Ispraviti anomalije

Direktor Beogradske poslovne škole Đuro Đurović pozdravlja pomenuto zakonsko rešenje, napominjući da će ono ispraviti anomalije u sistemu visokog obrazovanja, čiji će kvalitet biti povećan, dok će se, s druge strane, stati na put lakom dobijanju diploma.

Prohodnost za dualne profile

Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje, naglašava za Danas da zakon ne ograničava učenike koji se obrazuju po dualnom modelu da nastave školovanje.

– Zakon o srednjem obrazovanju propisuje da kandidat posle završenog trogodišnjeg stručnog obrazovanja po dualnom modelu ima pravo da polaže stručnu i opštu maturu, ako je savladao program za sticanje potrebnih kompetencija prema programu mature. Posle savladanog programa kandidat stiče javnu ispravu koja je ekvivalentna svedočanstvu stečenom na kraju četvrte godine. Da bi imao ovo pravo mora da prođe najmanje dve godine od završetka obrazovanja. Na ovaj način zakon je omogućio jedino dualnim trogodišnjacima prohodnost na fakultet uz prethodnu pripremu. S jedne strane ove dve godine omogućavaju sticanja radnog iskustva u struci, a sa druge, sprečavaju zloupotrebe. Za ostale trogodišnje profile koji nisu dualni, kandidati moraju da se prekvalifikuju i tek onda da pristupe opštoj ili stručnoj maturi – objašnjava Grujić.