Ni ove godine izgleda da neće biti ozbiljnije investicije u geotermalne vode Mačve.
Ovo prirodno bogatstvo otkriveno je davne 1982. godine, ali sem jednog bazena, plastenika i jednog privatnog kupališta, odnosno velnes centra, nema pravog načina korišćenja. Prema nekim procenama za ovo vreme je u vazduh „isparila“ toplota ovih voda, vredna više od 100 miliona evra.
Doduše, radi se na projektu daljinskog grejanja za 13 ustanova u Bogatiću, za šta je iz IPA fondova opredeljeno 2,6 miliona evra, od čega je 15 obezbedila Opština, a 85 odsto je novac EU. Realizacijom ovog projekta godišnje bi se uštedelo do 30 miliona dinara. Ali, već tridesetak godina iz većina mačvanskih bušotina u nepovrat odlazi topla voda koja dostiže više od 70 stepeni Celzijusa.
Izvor u Bogatiću daje čak 50 litara u sekundi, što je izuzetna izdašnost, a poređenja radi šabački vodovod za 60.000 stanovnika ima izvorište sa 300 litara vode u sekundi. Grejanje na ovu vrstu energenata najjeftinije je od svih, tako da bi se investicije vrlo brzo isplatile. Takođe, velika prednost je što se radi o hemijski i biološki čistoj vodi, koja se može koristiti kao mineralna voda, pa i da se flašira. Neiskorišćeni su ovi potencijali i za grejanje plastenika, iz kojih su poljoprivredni proizvodi dva-tri puta skuplji. Velika prednost jeste i to što je mačvanska zemlja jedna od najplodnijih u Evropi, i tu bi se, i plastenicima i staklenicima korišćenjem geotermalne energije mogle postići dve „žetve“ godišnje
Uz sve ovo nedovoljno se koriste i „obične“ podzemne vode, na svega nekoliko metara dubine, odakle se može crpsti voda za zalivanje, ali i za sisteme grejanja preko toplotnih pumpi, kojima se štedi električna energija četiri do pet puta. I dok se u obližnjoj Pocerini kopaju bunari čije cevi sežu do 160 metara, i gde se koriste sistemi „kap po kap“, što donosi velike prihode na primer u jagodičarstvu, u Mačvi se ova plitka voda zanemaruje.
Sistemi za novodnjavanje u staro gvožđeDesilo se i to da je prilikom vraćanja zemlje seljacima kombinat „Ogled“ sa hiljadu hektara pod sistemima za novodnjavanje praktično uništen, a instalacije većinom otišle u staro gvožđe. Tako Mačva, za koju je Vuk Karadžić u 19. veku pisao da je najbogatija nahija u Srbiji, decenijama već pripada društvu siromašnih. Uz veća ulaganja i podsticaje bilo bi sasvim drugačije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
