Šabac je eklatantan primer kako se republička vlast odnosi prema tzv. opoziciji. Naime, na vlasti uz Šapcu je koalicija koju predvodi Zajedno za Srbiju, i u gradskom parlamentu ima dvotrećinsku većinu. Pa tako, kako kaže gradonačelnik Nebojša Zelenović, Vlada duguje Šapcu neposredno ili posredno više od 500 miliona dinara i tri miliona evra koji stoje zarobljeni u Agenciji za privatizaciju od prodaje Zorke holdinga.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– Dve stotine miliona je trebalo da dobijemo na konto potpisanih ugovora za razvoj još 2013. godine. Za čišćenje kanala nakon poplava dug republike je 70 miliona dinara. Mogu da razumem da Vlada nema para, to je evidentno u svakodnevnom životu, ali ne mogu da razumem da jedna ozbiljna država ne može da poštuje ugovorom predviđene obaveze, kaže Zelenović.
Inače, u javnom sektoru u Šapcu ima manje zaposlenih nego što to zakon dozvoljava, i to čak 102 radnika, a Grad je na objedinjenim javnim nabavkama uštedeo više od 70 miliona dinara. Prvi u Srbiji emitovao je municipalne obveznice koje su i građani mogli da kupuju. Čitav rad lokalne samouprave organizovan je po najvišim evropskim standardima, a za primer drugim gradovima je tzv. zajednički šalter, gde građani mogu da obave sve što se traži od lokalne samouprave.
Sa druge strane, po zaduženosti Šabac je na dnu lestvice, jer ukupna dug iznosi 560 miliona dinara, od čega je 400 miliona dinara koje dolaze na naplatu tek 2017. godine. Po svim parametrima Grad može da se zaduži još za milijardu dinara, ali je jasna politika da se grad ne zadužuje i da svoje obaveze izmiruje kolike su mogućnosti. Za razliku od republičkih vlasti Šabac ima daleko bolju saradnju sa institucijama EU, pa je tako praktično najveća investicija gradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, koju je finansirala EU sa 20 miliona evra. Uz to, iz evropskih fondova najvećim delom je finansirana regionalna deponija u koju je uloženo desetak miliona evra.
– Smatram da Vlada Srbije po predloženom modelu smanjivanja dela sredstva iz poreza na zarade lokalnim samoupravama sprovodi tihu centralizaciju države. Nastoji da zadrži što više novca za sebe i onemogući rad lokalnih samouprava i proglasi ih nesposobnim. Za razliku od republičke vlasti, u Šapcu se sprovodi istinska decentralizacija, jer odlukom Gradske skupštine novac od prikupljenog poreza na seoskom području ostaje selima na raspolaganju, ističe gradonačelnik Zelenović
Inače, nakon promene republičke vlasti 2012. godine ni premijer Vučić ni predsednik Nikolić nisu dolazili zvanično u Šabac. Jedino je premijer Vučić za vreme poplava u maju 2014. obišao nasip na Savi. Kolizija sa republičkom vlašću nije novina za Šabac, jer je recimo u vreme Osme sednice CK SKS celokupno rukovodstvo opštine podnelo ostavke, a poznato je da Milošević nikad zvanično nije posetio Šabac, zato što je tadašnji predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić bio predsednik odbora za proslavu 150-godišnjice Šabačke gimnazije 1987.
Bez kriterijuma i podstreka
– Ovakvim radom republičkih vlasti lokalne samouprave neće biti podstaknute da budu bolje, niti će rad onih koje lošije funkcionišu biti bolji. Činjenica da će se uzeti više novca iz poreza na zarade, koji je izvorni prihod lokalne samouprave, a da će se kroz transfer vratiti manje novca, bez ikakvih kriterijuma, po slobodnoj proceni Vlade, nije dobra praksa ni tekovina Evropske unije. A ako građanima omogućimo istinsku slobodu u odlučivanju, oni postaju odgovorniji prema sebi i svom okruženju i stiču poverenje u institucije. To jeste evropska praksa koju je Šabac uveo i koju promoviše, poručio je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
