Zanimanja budućnosti, potreba sadašnjosti 1

Školovanje za zanimanja budućnosti, koja su ujedno preko potrebna u ovom trenutku – u najkraćem bi se mogla opisati misija i vizija Visoke škole socijalnog rada, koja je početkom septembra u Beogradu otvorila svoja vrata studentima.

Rad ove visokoškolske ustanove, jedinstvene u regionu, koncipiran je kroz osnovne i master akademske studije studijskih programa Socijalni rad, Okupaciona terapija i Logopedija. Studenti Visoke škole po završetku osnovnih studija stiču zvanja diplomirani socijalni radnik, diplomirani terapeut i diplomirani logoped.

Kolika je potreba za ovim obrazovnim profilima godinama unazad jasno se vidi iz odnosa potražnje za navedenim zanimanjima i ponude stručnjaka iz ovih oblasti na tržištu rada, ukazuje profesor Vladimir Ilić, osnivač i direktor Visoke škole socijalnog rada.

– Deficit mladih stručno osposobljenih socijalnih radnika i njihovo brzo zaposlenje u struci nije teško uočiti ako znamo da već dugi niz godina, u firmama koje broje više od 100 zaposlenih, u ustanovama socijalne i dečije zaštite, u predškolskim i školskim ustanovama, u domovima zdravlja, bolnicama, domovima i dnevnim boravcima za stara lica… po sistematizaciji, postoje otvorena i upražnjena radna mesta socijalnih radnika. Nažalost, svedoci smo svakodnevnih primera nasilja u porodici, vršnjačkog nasilja, posleratnih sindroma, posledica tranzicije i svih onih oblika društvenih poremećaja koji zahtevaju prisustvo i stručnost socijalnog radnika. NJegov zadatak je da blagovremeno prepozna kritičnu situaciju sa kojom pojedinac ne može sam da se izbori i svojom stručnom intervencijom direktno pomogne u otklanjanju posledica nastale iz tog problema – kaže Ilić.

On dodaje da je iz sličnih razloga velika potražnja i za logopedima. Ilić ukazuje da je u eri prebrzog razvoja savremenih tehnologija, prebrzog načina života, svakodnevnim zahtevima za brzo prilagođavanje, evidentan porast broja dece sa smetnjama u govoru. U tim slučajevima je, kako kaže, neophodna pomoć logopeda, koji svojim specifičnim veštinama i znanjem pomaže da se nivo komunikacije podigne na što je moguće viši nivo i dete, ili pak odrasla osoba, pripremi i osposobi za kvalitetniji društveni i poslovni život.

Kao potpunu novinu na ovim prostorima Visoka škola socijalnog rada uvela je osnovne akademske studije okupacione terapije, nakon kojih se stiče zvanje diplomiranog terapeuta.

– Osnovni cilj okupacione terapije je očuvanje i unapređenje potencijala osobe, to jest nastojanje da se radnim aktivnostima utiče na održanje pokretljivosti i poboljšanje motoričkih sposobnosti, posebno posle bolesti ili povreda. Takođe, specifičnim radnim aktivnostima utiče se na zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba – za pripadnošću, uvažavanjem, samopoštovanjem i poštovanjem. Okupaciona terapija predstavlja i prevenciju psihičkih smetnji, jer udaljava od opsesivnih misli, apatije i očajavanja, a istovremeno jača koncentraciju i obnavlja vezu sa realnošću – objašnjava Ilić.

Odabirom najboljih nastavnika i saradnika i primenom najnovijih metodologija nastave, Visoka škola socijalnog rada u Beogradu garantuje da stečena znanja, teorijska i praktična, svršeni studenti realno mogu primeniti u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti i time doprineti socijalnim promenama u društvu, dodatnoj afirmaciji ličnosti, pa samim tim i opštoj dobrobiti zajednice.

Ilić napominje da su u osnivanju Visoke škole socijalnog rada i pripremanju studijskih programa učestvovali eminentni profesori, saradnici i stručnjaci iz oblasti društveno-humanističkih nauka, iskustveno primenjujući i menjajući dosadašnje propuste u postojećim nastavnim programima. U skladu sa tim, Visoka škola socijalnog rada već je potpisala ugovore o saradnji i praksi sa institucijama socijalne i zdravstvene zaštite u zemlji i regionu, gde će se budući stručni kadrovi susretati i suočavati sa realnim situacijama.

Kao još jedan važan razlog za otvaranje ovakve uskospecijalizovane škole Ilić navodi entuzijazam i interesovanje mladih upravo za ove studijske programe, sa kojima su se nastavnici Visoke škole socijalnog rada susretali kroz godine svoga rada.

– Sada je Visoka škola socijalnog rada mesto na kome će moći da se obrazuju, osposobljavaju za sve izazove društva koji ih očekuju na profesionalnom putu, i da sami utiču i kreiraju tok svojih studija. Upravo je to ono što će studente dodatno motivisati: poštovanje njihovih ideja, nedoumica, potreba, interesovanja i pružanje stručnih i konkretnih odgovora na njih – poručuje Ilić.

Podsticajan prostor za intelektualni razvoj

Visoka škola socijalnog rada smeštena je u samom centru Beograda, u kući Alekse Krsmanovića na Terazijama, u prostoru koji svojim vekovnim postojanjem svedoči o mnogim istorijskim događajima i promenama u društvu, pa samim tim čini idealan i podsticajni prostor za intelektualni razvoj neophodnih radnika budućnosti, preko potrebnih za sadašnjost.

Bogato profesionalno iskustvo

Osnivač i direktor ove visokoškolske ustanove Vladimir Ilić je diplomirao na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo, smer trgovina. Na smeru ekonomska diplomatija na tom fakultetu 2007. je odbranio magistarsku tezu „Strategija za smanjenje siromaštva u procesu tranzicije na primeru Srbije“, kao i prvu doktorsku disertaciju, 2009. godine, na temu „Uticaj prava Evropske unije na ruralni razvoj u zemljama Zapadnog Balkana“. Drugi doktorat na temu „Pretpostavke i domašaji demokratije u zapadnoevropskim multietničkim društvima“ odbranio je 2012. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Ilić ima dugogodišnje profesionalno iskustvo u oblasti socijalnog rada. Bio je pomoćnik ministra za Sektor socijalne zaštite u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, a potom i državni sekretar za socijalnu politiku. Za vreme njegovog mandata usvojena je Strategija za smanjenje siromaštva. U maju ove godine je izabran za vanrednog profesora za užu naučnu oblast politikologija i socijalni rad na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari