Zanimanja u ženskom rodu – nepotrebna galama

Štaviše, naš jezik za mnoštvo zanimanja oduvek prepoznaje oblike u ženskom rodu: kuvarica, sobarica, čistačica, plesačica, učiteljica, glumica, sluškinja, pralja, švalja, zubarka, novinarka, medicinska sestra, babica… ponajviše jer je većina tih zanimanja postojala u vreme prve standardizacije našeg jezika, a neka su kasnije postala mahom ženska. Rodno osetljiv jezik može i treba da se koristi dosledno, i da se pritom ne greši. Ovo se može dokazati upravo terminima koji su ustaljeni u ženskom rodu za određena zanimanja (ako može za stara zanimanja, zašto ne može za nova?).

Otkud onda tolika galama u vezi sa uvođenjem rodno osetljivog jezika koji je propisao novousvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti? Upravo zato što je to prvi korak ka rodnoj ravnopravnosti i način da se aktivno učestvuje u borbi za veću vidljivost žena u javnom govoru. Vremena se menjaju, žene su ušle u sve sfere društvenog i javnog života, imaju mogućnost da se školuju i bave se svim zanimanjima, te su postale i advokatkinje, pilotkinje, astronautkinje, ali i predsednice, ministarke, rektorke i poslanice.

Zašto je važno da govorimo rodno osetljivim jezikom?

Jezik oblikuje svest, jezik kreira misli i stavove, jezikom činimo vidljivima osobe, događaje i pojave. Ovo, dakle, nije samo pitanje lingvistike i pravopisa, ovo je pitanje opredeljenja društva za ravnopravni položaj žena u svim sferama života, uključujući javni i politički. Koristeći rodno osetljivi jezik i oslovljavajući žene u svim zanimanjima i na svim pozicijama u ženskom rodu, mi dekonstruišemo patrijarhalni model duboko ukorenjen u našem društvu.

Ako govorimo o reakcijama jezikoslovaca (i jezikoslovki – zašto da ne?), najpre se mora postaviti pitanje – kako to da im ne smeta kršenje osnovnog pravila srpskog jezika – slaganja reči u rečenici u rodu, broju i padežu? Da li smatraju da je ispravno:

Predsednik je rekla…

Ministar je podsetila…

Premijer je gostovala…

Guverner je izjavila…

Naravno da nije!

Svedočimo i brojnim reakcijama (mnogo puta ponovljenim frazama) konzervativnih stranaka, institucija, ali i pojedinki i pojedinaca u svrhu odbrane srpskog jezika. I, osim nekoliko dobronamernih, sve su reakcije posvećene formi, a ne suštini rodno osetljivog jezika. Stiče se utisak da najglasniji u protivljenju nisu ni pročitali Zakon o rodnoj ravnopravnosti, niti znaju šta prokazane odredbe zakona sobom nose.

Rešenje je jednostavno.

Izaberite oblik koji vam najviše odgovara (profesorka/profesorica, doktorka/doktorica…), izmenite formu i recite da žena obavlja posao (sastanak je vodila, prevod je sačinila…), da se žena bavi nekim zanimanjem u kome još uvek nema mnogo žena (žena rudar, ako vam ne odgovara rudarka) ili jednostavno imenujte zanimanje, titulu, funkciju (lingvistkinja, doktorka nauka, rektorka…), ali koristite rodno osetljiv jezik i u to ime pokažite da su žene i ravnopravne i vidljive.

Izbegavanje diskriminacije prema polu/rodu je osnovni princip upotrebe rodno osetljivog jezika u javnoj i službenoj upotrebi. Došlo je vreme za reformu jezika, ali i društvene svesti. Norma propisana zakonom je samo prvi korak, očigledno neophodan. Korišćenje rodno osetljivog jezika nije pitanje strukture jezika, nego moći onih koji žele da kreiraju svest javnog mnjenja. Mislite o tome.