Žao mi je mladih koji su primorani da odlaze u svet

On dodaje da se vernici, kao i svake godine, za najveći hrišćanski praznik pripremaju duhovno, postom i molitvom, kako bi „predstojeće praznike nad praznicima proslavili u najprijatnijoj molitvenoj i vaskršnjoj atmosferi“.

– Razna previranja u svetu bila su, jesu i biće, što je opterećivalo mir i dobru volju među ljudima. I ove godine nam je Bog podario mogućnost da NJegovo ime možemo u miru i radosti slaviti, hvala Mu! Sa jenjavanjem ateističke propagande, narod se vraća Bogu i svojoj svetoj veri. Ovome se naročito raduje Majka Crkva koja bdi i strahuje nad svakim korakom svoje dece. Najveći dar neba našeg vremena Srbima jeste povratak verske nastave u škole, što mnogo doprinosi moralnom i religioznom vaspitanju. Narod iz vekovnog iskustva dobro zna da mu je Crkva iskrenija roditeljka i zbog toga joj je verno odan i zahvalan – poručuje vladika.

SPC se nije izjašnjavala u vezi sa proteklim predsedničkim izborima, a na pitanje da li će i ubuduće biti takva politika SPC, naš sagovornik kaže da je politika ovozemaljski, ljudski problem, a da je osnovni zadatak crkve briga o čovekovoj duši.

– Sem toga Crkva treba da se uzdigne od ovozemaljskih prozaičnih, telesnih i sitnih briga promenljivog karaktera. Crkva je duhovni pokrovitelj sve svoje dece i stara se da ih ne deli ni po čemu, već nastoji da im pomogne na trnovitom putu ovozemaljskog života i da ih pripremi za večno carstvo nebesko – ocenjuje vladika. Upitan za mišljenje u vezi sa protestima koji se održavaju širom Srbije i nezadovoljstvu naroda koji živi na rubu egzistencije, episkop Lavrentije kaže da mu je žao mladih, koji su primorani da zbog teškog života u Srbiji odlaze u inostranstvo.

– Bog je dao čoveku slobodu mišljenja, ali je dao i svoj pisani zakon, Sveto pismo po kome čovek treba da sravnjuje i usaglašava svoje misli, želje i trud. Žao mi je mladih, najsposobnijih ljudi koji su primorani da odlaze u svet i grade tuđoj, umesto svojoj deci srećniju budućnost. Crkva se moli Bogu da pomogne da se stvore što zdraviji odnosi među Srbima i uslovi za normalniji život za svu njenu decu. Hrišćanska ljubav treba da bude merilo međusobnih odnosa, gde toga nema, ne može biti ni mira ni harmonije – naglašava vladika.

Šabački episkop Lavrentije jedan je omiljenih vladika u narodu. Sem što je raspoložen da razgovara sa svakim vernikom koji mu se obrati, vladika je jedan od retkih koji rado daje intervjue. Iz tih razgovora vidi se širina njegovog načina razmišljanja i delovanja, a često i manje poznate činjenice, poput one da je prvi episkop koji je zaveštao organe, do podatka da voli životinje i da mu je svojevremeno ljubimac bila – lisica. Vladika Lavrentije govori engleski, nemački i ruski jezik. Više od 20 godina episkopsku službu obavljao je u inostranstvu. Otvoren je za ekumenski dijalog, zbog čega je često na meti „tvrdog“ krila Srpske pravoslavne crkve.

Organe je zaveštao u Loznici 2011. godine, a čin zaveštanja organa ocenio je kao „stvar slobodne volje, ljubavi i poštovanja ljudskog dostojanstva“.

– Medicina svojim napretkom omogućila transplantaciju organa i onaj ko nema i ne može ničim drugim da pomogne svojim bližnjim, može bar time. Nemam ni novca, nemam ništa da ostavim svojim bližnjima, ali draga srca poklanjam organe bližnjem svome koji je u nevolji, da nešto pred Bogom zaslužim u ovom pogledu. Zaveštavanje organa je stvar slobodne volje, ljubavi i poštovanja ljudskog dostojanstva i preporučujem svima da zaveštaju organe. To će omogućiti mnogima da ublaže bol u zdravstvenim nevoljama, da se putem transplantacije mnogima produži život – rekao je vladika Lavrentije. On je naglasio i da je zvaničan stav SPC – podrška zaveštavanju organa za kadaverične operacije.

Šabački vladika je upozorio da nije dobro biti mimo sveta i postavljati granice i međe.

– Ne valja da smo mimo sveta, posebno kada imamo šta da dobijemo i naučimo. Nije dobro da postavljamo granice i da se međimo. Kad je reč o državi, što se tiče materijalne strane te priče, mogli bismo mnogo da naučimo od Evrope, mnogo da dobijemo od njihovog iskustva. Ona može da nam bude učitelj i da nas nauči radu i redu. I to je dovoljno. I u prirodi manji potok u veći uvire. Ne valja da smo mimo sveta, posebno kada imamo šta da dobijemo i naučimo. Želeli mi to ili ne, Evropa je na neki način kazan koji se postepeno kuva i jednog dana sve će biti jedna čorba. Nečega ćemo morati da se odreknemo, ali ćemo dobiti nešto drugo – rekao je vladika Lavrentije u jednom od intervjua. Šabački episkop je posetio papu Benedikta, a kao glavnu prepreku dolasku pape u Srbiju, naveo je istorijsku opterećenost. Ona je, kako je naveo umnogome problem u kontaktima između Katoličke i Pravoslavne crkve. Rekao je da je sreća te, za razliku od događaja u Drugom svetskom ratu, u ratovima devedesetih godina u regionu zvanično nisu učestvovali ni katolički ni pravoslavni sveštenici. Vladika ocenjuje da su ljubav i razumevanje među ljudima najvažniji, kako bi živeli u slozi, i da se u svakom čoveku može pronaći dobro.

– Važno je naučiti od svih naroda ono što je najbolje, ono što je najplemenitije. Nismo mi izabran narod, kako volimo za sebe da kažemo. Zaboravili smo na svetosavlje, jer dugo nismo imali veronauku, nismo učili ono što bi trebalo. Naša Crkva je mnogo propatila, bila je izgnana iz škola, vojske, ustanova. To sve imalo je pogubne posledice. Crkva nema prava da se meša u politiku i državne poslove. Kroz sve ovo što nas je snašlo pokazalo se da je najvažniji uzrok nesloga, pogubna nesloga koja dugo traje i koja se vidi na svakom koraku. Kao episkop na Zapadu, sreo sam mnogo više dobrih ljudi nego što sam mislio da ću zateći. Video sam da ima mnogo manje onog što nas deli nego onog što nas spaja. Svi smo deca Božja i deca Hristova. Sretao sam različite pripadnike drugih crkava. Oni su ljudi čestiti i dobri. Stekao sam duhovno, duboko uverenje da što god tražite u čoveku – to ćete i naći. Ako tražite zlo, naći ćete zlo. Ako tražite dobro, blagosloveni ste i naći ćete dobro i ono će vam se vratiti. Treba samo razgrnuti ono negativno oko srca. Naša je greška što smo mnogim narodima oko nas prilazili sa sumnjom. Ako čoveku priđeš dobrim, a on te izneveri i razočara, izneverio je samog sebe – rekao je vladika Lavrentije za medije.

U jednom od razgovora, podsetio se svog omiljenog patka Čarlija, kojeg je imao dok je boravio u Nemačkoj . Rekao je da je uvek voleo životinje. Da su one osetljive, i da osećaju ljubav. „Kada sam bio jeromonah u manastiru Krki, imao sam jedno lisiče. Ono je trčkaralo oko mene u porti manastira, međutim iguman se pribojao da će početi da hvata manastirsku živinu. Morao sam da se oprostim od njega i predam ga divljini odakle je i poteklo. Stalno mi se vraćalo, sve dok se pred njegovu smrt nismo rastali – rekao je vladika.

Obnavljanje crkava

Vladika Lavrentije je posvetio veliku pažnju obnavljanju i zidanju novih crkava, osnovao je novi manastir Soko u podnožju Soko grada. U sklopu ove njegove zadužbine nalazi se i muzej posvećen svetom vladici Nikolaju. NJegovim zalaganjem prenete su mošti vladike Nikolaja iz Amerike u Srbiju 1991. godine u manastir Lelić. Radio je na zbližavanju dece iz dijaspore sa decom iz Srbije, u okviru akcije „Moba“ koja se održava svake godine počev od 2001. godine.

O patrijarhu Pavlu

„Patrijarh Pavle se urezao u pamćenje i srca i verujućih i neverujućih, ne kao patrijarh, jer je patrijarha bilo i pre njega, već svojim životom. Poznavao sam ga više od pola veka. Bio sam vrlo često u njegovom bliskom društvu, gledao i divio se njegovom asketskom životu i njegovoj jevanđeljskoj mudrosti. Posebno me je divilo kako je uspevao da očuva tu svetost i čistotu usled haotičnog našeg vremena punog iskušenja. Živeo je više o nebu nego o hlebu i bio anđeo u telu, što je bila retkost u celom pravoslavlju 20. veka. Normalno da je takva jedinstvena ličnost bila zapažena, i kod mnogih duša postala putokaz ka savršenstvu, što je potvrdila i nepregledna reka poštovalaca na njegovoj sahrani. NJegove pouke zauvek će ostati upamćene, a posebno – Budimo ljudi“, govorio je vladika Lavrentije.