„Žao mi je tih ljudi, ali žao mi je i nas“: Zbog problema starog tri decenije celoj zgradi u Mirijevu preti izbacivanje na ulicu

Naime, investitor zgrade u Ulici Zagrađe broj 2 započeo je izgradnju i prodao stanove. Potom je odustao i posao prodao drugom investitoru koji je dovršio gradnju dovršio i prodao stanove drugim kupcima. Prvi stanari su se obratili sudu i dobili pravosnažnu presudu da mogu da se usele u stanove dok drugi, takođe legalni kupci, svakoga dana očekuju izvršetelje da im pokucaju na vrata i izbace ih na ulicu.

Sagovornici Danasa saglasni su da je ovo problem koji sud mora da reši, a ne izvršitelji, te da je sudstvo zakazalo kao i u mnogim sličnim slučajevima.

Ivan Zlatić iz Krova nad glavom naglašava za naš list da problem mora da reši sud, a ne izvršitelj.

– U tome je suština. Javni izvršitelj ovde prelama preko kolena jednu vrlo kompleksnu situaciju o kojoj sudovi još uvek nisu odlučili. To nije „efikasnost“ koja se očekivala od privatizacije izvršnog postupka, nego čisto divljaštvo – smatra Zlatić.

Sličnog mišljenja je i advokat Jovica Todorović koji ističe za Danas da se ovakve situacije moraju rešavati u pojedinačnim sudskim postupcima.

– Sudska vlast mora da pokaže stručnost i efikasnost u rešavanju ovakvih situacija. Nadležnost i odgovornost za to je na sudovima. Pošto je, u konkretnom slučaju, reč o problemu koji je star više od decenije, jasno je da se efikasnost sudske vlasti nije pokazala. Ne mogu da ocenjujem zakonitost i pravilnost odluka koje su donete, jer mi nisu poznate pojedinosti predmeta u kojima su donete te izvršne isprave, odnosno pravnosnažne i izvršne presude sudova koje javni izvršitelj sada treba da izvrši, pa bi bilo neozbiljno da to činim – kaže Todorović.

On dodaje da građani treba da razumeju da u ovakvim situacijam nikako ne mogu svi biti zadovoljni.

– Neko će ostati bez stana (stvarnog prava) sa potencijalnom mogućnošću (obligacionim pravom) da, opet u sudskom postupku, potražuje naknadu štete od onoga ko mu je štetu pričinio, a to je u ovom slučaju očigledno jedan od investitora. Taj neko će biti gubitnik, jer teško da će, čak i ako dobije presudu koja obavezuje investitora da mu naknadi štetu, moći i da naplati tu naknadu. Kome treba da pripadne stan, a kome pravo da potražuje naknadu štete odlučuje sud na osnovu dokaza o činjenicama i određenih zakonskih normi – ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, uzrok ovakvih situacija je u tome što je država propisima neadekvatno uredila investicije u oblasti stambene izgradnje.

– Investiranjem u stambenu izgradnju i organizacijom gradnje se može baviti bilo ko, jer svako može biti nosilac prava i obaveza iz građevinske dozvole i za nasjloženije i najveće stambeno-poslovne objekte namenjene tržištu. Tako su investitori ponekad nedorasli poslu kojim se bave, često su fiktivni, jer je stvarni investitor neko drugi, često su prevaranti, ponekad imaju kriminalnu prošlost… Posao investiranja u stambenu izgradnju i organizacije gradjevinskih radova je jedan od najsloženijih poslova koji zahteva znanja i iskustva iz ekonomije, prava, građevine, tehnike i tehnologije, ali i raspolaganje velikim početnim kapitalom. Mnogi investitori ne ispunjavaju te uslove, a bave se tim poslom – ističe Todorović.

On dodaje da iako problem postoji već tri decenije, država ga nije rešila na način koji bi sveo na minimalnu meru situacije kakva je ova u Mirijevu.

– Razlog tome je što se u stanogradnji ostvaruju ogromni profiti, a ti poslovi su gotovo idealni za pranje novca, odnosno da se novac koji je stečen kriminalnim i nezakonitim aktivnostima uključi u legalne tokove. Kriminalizacija države je tolika da interesi ostvarivanja enormnih profita i pranja novca prevladavaju opšti interes za pravnom sigurnošću. Zato investitor može biti bilo ko, zato nema nikakve kontrole procesa izgradnje i plasiranja na tržištu izgrađenih stanova, intervencije države i kada ih ima su po pravilu zakasnele i nedelotovorne – ukazuje Todorović.

Naš sagovornik naglašava da država ne čini ništa ili najblaže rečeno čini nedovoljno da se eliminišu, ili barem svedu na minimalnu meru ti uzroci nastanka situacija iz kojih neko mora izaći kao gubitnik, kada pošteno i teško zarađenim novcem kupuje krov nad glavom.

„Žao mi je tih ljudi, ali žao mi je i nas“

„Meni je žao ljudi koji se nalaze u tim stanovima, ali mi je žao i nas. Mi se godinama borimo i u pitanju je bilo 12 porodica koje se godinama bore da im se vrati ono što je oteto. To su stanovi koji su prodati nakon što su nama već jednom prodati, ako su ti ljudi oštećeni oni treba da traže pravdu zakonskim putem. Mi se od 2010. povlačimo po kojekavim sudovima i pokušavamo da se vratimo nazad. Ova presuda koju mi sada pokušavamo da izvršimo je presuda i Kasacionog i Apelacionog suda. Mi ovde radimo sasvim legitimnu stvar, ja sam prosvetni radnik, ja nisam lopov. Ovo je mnogo komplikovana priča da bi stala sada u sve ovo, meni je strašno što kada dođemo ovde, nas predstavljaju kao neke zlikovce, Krov nad glavom se bori za nečija prava, a meni je žao što Krov nad glavom nije bio tu kada su nama oteli imovinu. Ja kada sam kupila ovaj stan nisam imala decu, sada mi ćerka ide u srednju školu i nismo nikada odustali“, rekla je za N1 Nina Dimitrijević prva vlasnica jednog od stanova.