Odluka Bušove administracije da uputi visokog zvaničnika Viljema Bernsa, podsekretara za političke poslove, na međunarodne razgovore s Iranom ovog vikenda odražava politiku dvostrukih standarda u borbi da se reši problem nukleranog programa Teherana.
Najpre, Bela kuća je rešila da odustane od svog dugogodišnjeg stava da bi sastanak oči u oči s Iranom jedino bio moguć u slučaju da Teheran suspenduje svoj program obogaćivanja urana.

Odluka Bušove administracije da uputi visokog zvaničnika Viljema Bernsa, podsekretara za političke poslove, na međunarodne razgovore s Iranom ovog vikenda odražava politiku dvostrukih standarda u borbi da se reši problem nukleranog programa Teherana.
Najpre, Bela kuća je rešila da odustane od svog dugogodišnjeg stava da bi sastanak oči u oči s Iranom jedino bio moguć u slučaju da Teheran suspenduje svoj program obogaćivanja urana.
Drugo, američki partner za pregovaračkim stolom unosi novu važnost u pregovračkom koloseku šest globalnih sila koje se protive iranskim nukleranim aktivnostima – Francuska, Belgija, Nemačka, Rusija, Kina i SAD, čak iako je njihova zvanična pozicija da nema suštinskih pregovora dok ne budu obustavljene aktivnosti na obogaćivanju urana. Američki državni sekretar Kondolisa Rajs izjavila je juče da odluka administracije Džordža Buša da raskrsti s prošlošću i pošalje diplomatu na razgovore s Iranom dokazuje da je međunarodna zajednica ujedinjena u pokušaju da eliminiše pretnje od iranskog nuklearnog programa.

Gardijan: SAD uspostavljaju diplomatsko prisustvo u Iranu

London – SAD će narednog meseca obelodaniti da planiraju da uspostave diplomatsko prisustvo u Teheranu prvi put za 30 godina, otkriva britanski Gardijan. Na naslovnoj strani lista, neimenovani izvori iz Vašingtona na koje se poziva Gardijan ukazuju da će Vašington otvoriti američko odeljenje u iranskoj prestonici, što je korak na pola puta ka otvaranju ambasade. „Potez će značiti otvaranje američke kancelarije u zemlji“.

Britanski list piše da Stejt dipartment razmatra otvaranje kancelarije u Teheranu koja bi mogla značiti diplomatski povratak Amerike na iransko tle, ali ne pod američkom zastavom već pod obeležjima neke druge zemlje. SAD su prekinule diplomatske veze s Teheranom tokom krize talaca 1979 – 1981, kada je grupa iranskih studenata držala 52 američkih diplomata u ambasadi SAD 444 dana.

Pojačana angažovanost podstiče pitanja i sumnje da li će Bušova administracija promeniti svoj položaj prema Iranu tako radikalno kao što je to slučaj prema Severnoj Koreji, rizikujući sveže raskole s konzervativcima koji optužuju Belu kuću za davanje ustupaka takozvanim otpadničkim režimima bez ikakve povratne usluge.
Administracija pokušava da opiše razgovore kao nastavak iste strategije koju su do sada zagovarali: obustava iranskih nuklearnih aktivnosti bez pribegavanja vojnoj akciji. Prisustvo Viljema Bernsa na sastanku sa Saedom Džalilijem, iranskim nuklearnim pregovaračem u Ženevi u subotu, uputiće „oštar signal iranskoj vladi da su SAD angažovane u pravcu diplomatije“, izjavio je portparol Stejt dipartmenta Šon Mekormak, insistirajući da Bela kuća nije promenila svoju politiku.
Svi Bušovi diplomatski partneri, kao što su visoki lideri EU, pozdravili su odluku o važnosti promene politike i pokušaja Bušove administracije da izbegne rat s Iranom. „Zadovoljni smo odlukom administracije“, izjavila je Kristina Galjak, portparolka Havijera Solane, ministra za spoljnu politiku i bezbednost EU. I visoki evropski zvaničnici direktno uključeni u razgovore pozdravili su odluku američkog predsednika da pošalje upravo Bernsa, trećerangiranog zvaničnika Stejt dipartmenta na razgovore s Iranom, nazivajući potez velikom promenom američke politike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari