Zaokret u politici Vašingtona prema Moskvi

Ruski i američki zvaničnici potpisali su juče ključni sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji, kojim će Vašington dobiti pristup ruskoj tehnologiji, a postoji i mogućnost da će dve države zaključiti unosne ugovore o skladištenju iskorišćenog goriva. Analitičari procenjuju da pakt predstavlja zaokret u politici Vašingtona prema Moskvi u pravcu uspostavljanja bliže saradnje.
„SAD i Rusija nekada su bile nuklearni rivali, ali danas smo partneri i imamo jedinstvene kapacitete i odgovornost za uspostavljanje globalnog nuklearnog partnerstva“, izjavio je američki ambasador u Moskvi Vilijam Berns koji je na svečanoj ceremoniji potpisao sporazum sa šefom ruske državne nuklearne kompanije Rosatom Sergejem Kirijenkom. U saopštenju Rosatoma ističe se da će potpisivanje dokumenta „omogućiti normalan razvoj nuklearne energije i ciklusa nuklearnog goriva, te smanjiti rizik od munjevitog širenja atomskog naoružanja“. Potpisani dokument nazvan je Sporazum 123 zbog toga što potpada pod odeljak 123 američkog Akta o atomskoj energiji. Na samitu Grupe osam 2006. predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin pozdravili su sporazum, ali je tada usledilo protivljenje nekih američkih kongresmena zbog saradnje Moskve sa Iranom, zbog čega je potpisivanje odloženo.
Putin će danas formalno predati dužnost novoizabranom šefu države Dmitriju Medvedevu, a jedan ruski zvaničnik ocenio je kao simbolično to što je sporazum potpisan poslednjeg dana Putinovog mandata. Novi sporazum mora da dobije podršku Kongresa SAD, koji ima rok od 90 dana da se izjasni. Ukoliko se uopšte ne izjasni, sporazum će stupiti na snagu.
Ukoliko se kongresmeni usprortive, moraće da usvoje rezoluciju o neslaganju. Ruski parlament,takođe, mora da ratifikuje sporazum.