Zaostavština Jovanke Broz – kad sve postane ništa

Jovanka Broz nakon Titove smrti tretirana je na razne načine, a malo koji je bio dostojanstven.

Dragulji miliona vredni – bačeni u blato postkomunizma

Muzej i arhiv Jugoslavije jedino su mesto na kom se mogu pronaći pouzdani podaci o zaostavštini Jovanke Broz. Dugački spiskovi na kojima je do detalja predočeno bogatatvo predsedničke porodice nisu dostupni javnosti, a u prvim minutima nakon smrti Broza Tita postalo je jasno da se nijedno pravilo neće poštovati prilikom utvrđivanja svega što su zajedno stekli drug i drugarica Broz.

Odavno nije tajna da je trenutak neposredno nakon Titove smrti detaljno isplaniran, a akcenat je stavljen i na one dane nakon, stavljajući u prvi plan i Jovankinu poziciju koja je vreme provodila u predsedničkoj rezidenciji u Užičkoj 15.

Bilo je neophodno detaljno istražiti imovinsko stanje Jovanke i Tita, koje pre toga nikada nije podleglo bilo kakvim proverama.

U svojim mnogobrojnim svedočenjima Jovanka je isticala da je prvo stigla glavna komsija koja je pečatila određene stvari, ali su potom i dolazile i mnoge druge i nosile šta god da im je palo pod ruku.

Više od tri decenije trajala je Jovankina borba da dokaže da je bogatstvo stečeno u braku – njeno, ali čini se sve je bilo uzalud. Upomene koje su joj i nekako dodeljene, date su joj na revers.

Stvari navedene na jednom od prvih sačinjenih spiskova uglavnom su činili komadi nameštaja, kućni aparati, ali i posteljina.

Skinuti i dragulji sa venčanog prstena

Dana 25. seprembra 1924. godine Jovanka Broz uputila je sudu zahev u kom, između ostalog navodi da je deo nakita oštećen, precizirajući da je reč o ogrlicama sa školjkama, ali i venčanom prstenu kom je nedostajalo drago kamenje. Među pisanim redovima zahteva koja je Jovanka uputila sudu, pominje se i nekakva narukvica kojoj, takođe, nedostaje dragocen deo.

Na spisku koji je Jovanka sastavila nalazile su neke zaista egzotične, unikatne pojedinosti poput zlatne kutije za šibice, ali i kutije za nakit koja je bila sva u zlatu.
Odlukom s kraja marta 1982. godine najveći deo dragocenosti odlazi u trezor Narodne banke Jugoslavije.

Navodi se i da su dragocenosti pokazane pokojnoj Jovanki kako bi ona odgovorila na pitanje o učešću njene privatne svojine u prikupljenim stvarima, a dodaje se da je ona tražila da joj se sve da na korišćenje dok je žive, a da se sve potom uputi na raspologanje Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.

Zakonski zastupnik Jovanke Broz, poznati advokat Toma Fila, rekao je da nikakav nakit nikada nije vraćen Jovanki Broz.

On je u svoj izjavi detaljno opisao da je verovatno sve što je uzeto odneseno odmah, a da ona jednostavno nije imala vremena, jer jedva da je uspela da sačuva nekoliko komada nakita, ali i auto.
U kasnijim brojim reagovanjima moglo se videti samo jedno – prebacivanje odgovornosti sa pojedinca na institucije i obrnuto.