Zapad ne razume Rusiju

Moskovsko protivljenje „režimskim promenama“ koje podržava Zapad, uveren je dobar deo stručne javnosti, odražava fundamentalna neslaganja sa Zapadom povodom suvereniteta i prava država da se bore sa unutrašnjom nestabilnošću bilo kojim sredstvima. „Ruska pozicija mogla bi biti objašnjena njihovim neprijateljstvom prema mešanju u unutrašnje poslove neke zemlje, naročito u trenutnoj klimi kada ima razloga za glavobolju u sopstvenom dvorištu“, smatra Denis Baučard, bivši diplomata i stručnjak za Bliski istok na francuskom Institutu za međunarodne poslove.

Sirija će biti dominantna tema današnjeg sastanka u Ženevi između ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova i njegovih kolega iz drugih država, koji su deo „akcione grupe za Siriju“ radi razgovora o planu za političku tranziciju u toj zemlji, ali bi prigovori Rusije mogli da do poslednjeg trenutka dovedu u pitanja održavanje tog skupa.

Iako su se prvi put Rusi složili sa planom Kofija Anana, i njegovim zahtevom za tranziciju vlasti u toj zaraćenoj zemlji, ipak, su u poslednjem trenutku uložili amandmane koje su SAD, Britanija i Francuska ocenili neprihvatljivim. Putin navodi da svrgavanje lidera ne znači i mir za Siriju, navodeći slučaj Libije, gde je Zapad „svojim trikovima izdejstvovao vojnu intervenciju“. „Da li je Libija sada bezbednija? U kom pravcu se kreće?“, pita se Putin. Stručnjaci nedvosmisleno tvrde da su glavni razlog za tvrdoglav stav Rusije prema Siriji pre svega aktuelni antivladini protesti u Moskvi. I Kina ima svoje razloge vezane za nemire na Tibetu, tako da obe zemlje strahuju da bi jednog dana međunarodna zajednica mogla i protiv njih da primenjuje slične taktike.

„Proteklu deceniju Putin je proveo obuzet obojenim revolucijama“, smatra Stefan Šestanovic, nekadašnji zvaničnik u Stejt dipartmentu zadužen za bivši Sovjetski Savez, danas saradnik Saveta za inostrane odnose. Cena revolucije kao što je ova u Siriji isuviše je visoka, što je nedavno potvrdio Lavrov istakavši da to Rusija zna bolje od bilo koje druge zemlje. Ruski zvaničnici ističu da samo žele stabilnost u Siriji, ali da trenutno ne vide strategiju kojom bi to bilo postignuto. Mnoge zapadne diplomate dele stav da se Rusija možda plaši da će Sirija posle Asada postati utočište za islamiste, koji bi vrlo lako mogli da stignu do Čečenije.