Zapad ne veruje Gadafiju

S druge strane, britanski premijer Dejvid Kameron ocenio je da navode Tripolija treba prihvatiti s rezervom, naglasivši da će London suditi Gadafiju ne na osnovu reči, već na osnovu dela. Sličan stav izrazila je i Francuska.

Savet bezbednosti UN usvojio je u noći između četvrtka i petka rezoluciju o uvođenju zone zabranjenog leta nad tom afričkom državom i odobrio „sve neophodne mere“ za zaštitu civila od napada snaga lojalnih Gadafijevom režimu. Portparol francuske vlade Fransoa Baroen izjavio je juče da će vojni napadi na Libiju početi brzo, ali nije želeo da precizira kada, na koje ciljeve i u kojem obliku će operacija biti izvedena.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen pozdravio je rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Libiji, ocenivši da se na taj način šalje snažna i „jasna poruka međunarodne zajednice režimu u Tripoliju da zaustavi brutalno i sistematsko nasilje nad narodom Libije“. Rasmusen je dodao i da NATO završava pripreme da preduzme primerenu akciju u okviru Rezolucije 1973 Saveta bezbednosti i međunarodnih napora da se zaustavi nasilje u Libiji.

Britanija je potvrdila da će će njeni avioni učestvovati u sprovođenju rezolucije o uspostavljanju blokade vazdušnog prostora nad Libijom. Od stalnih članica Saveta bezbednosti učešće u operaciji u Libiji najavili su još Francuska i SAD. Među članicama NATO učešće u vojnoj operaciji u Libiji do sada su najavile Kanada, Norveška i Danska. Te zemlje su saopštile da će poslati transportne avione, lovce-bombardere F-16 ili F-18 i minolovce. Litvanija je saopštila da će u eventualnoj operaciji u Libiji staviti na raspolaganje jedan transportni avion, koji zajedno koristi sa drugim zemljama.

Mada su libijske vlasti nedugo po objavljivanju odluke Saveta bezbednosti UN poručile da su spremne za pregovore, Gadafi je kazao da će se svakom ko pokuša da napadne Libiju „život pretvoriti u pakao“.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, ocenjuje za Danas da uprkos tvrdnjama režima u Tripoliju libijska vojska ima ograničenu sposobnost delovanja kada je reč o suprotstavljanjus vazdušnim napadima međunarodne zajednice.

– Reč je o tradicionalno organizovanoj armiji, sa snažno izraženim uticajem plemena koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka znatno unapređena, budući da je mnogo novca uloženo u kupovinu tehnike, pre svega borbenih aviona. Ipak, u narednoj deceniji situacija je izmenjena zbog međunarodnog embarga uvedenog Libiji, a potonji pokušaji modernizacije i oživljavanja sistema obuke, oslanjanjem na Italiju i Francusku, nisu u potpunosti urodili plodom – naglašava Radić.

Prema njegovom mišljenju, francuski predsednik je imao „snažne motive“ prilikom zalaganja za vojnu intervenciju protiv Gadafijevog režima.

– Sarkozi je želeo da pokaže svetu, pre svega Sjedinjenim Državama, da je intervencionista – smatra Radić. Naš sagovornik, takođe, upozorava da bi u slučaju pokretanja kopnene ofanzive u Libiji međunarodna zajednica platila visoku cenu, budući da bi libijska vojska bila znatno spremnija da pruži otpor nego u slučaju vazdušnih napada.