„Zapinjemo na svakoj stepenici roditeljstva“: Zašto je u Srbiji prošle godine rođeno najmanje beba u novijoj istoriji?

Ti podaci, navodi list, upozoravaju da je od 2014. do 2023. godine samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja broj stanovnika smanjen čak za 434. 606 osoba.

Gordana Plemić, predsednica Udruženja roditelja, za naš list navodi da smatra da ne razumemo dovoljno šta znači podrška roditeljstvu.

„Kada o njoj pričamo, sve vreme smo u tom nekom finansijskom krugu, koju ja u potpunosti podržavam, ali ona nije podrška roditeljstvu u pravom smislu. Moramo voditi računa i o svemu drugome, poput pristupa zdravstvenim ustanovama, kako izgleda školstvo i obrazovanje, celim tim putem kada postajete roditelj koliku podršku imate“, kaže Plemić.

Dalje objašnjava da je u današnje vreme, jedan mladi zaposlen roditelj poprilično sam, nema čak ni podršku svojih roditelja, jer i oni rade, nakon čega treba da se vrate na posao, a onda nema mesta u vrtiću.

„To su neke stvari na kojima treba da se radi, da ima dovoljno mesta u vrtiću, da svaka mama i beba imaju pristup zdravstvenim ustanovama, bez toga da mora da nađe vezu. Za roditeljstvo mnogo više utiče klima u kojoj živimo nego finansijski momenat”, ukazuje Plemić.

Urednica portala Bebac, Jelena Ćirić Nikolić, kaže da su ovi podaci znak lošeg sistema koji roditelji prepoznaju.

„Takođe je znak nedovoljne i loše pronatalitetne politike koja trenutno postoji u Srbiji. Kad kažemo podrška sistema, roditelji ne
vide da ta podrška postoji, te samim tim se teže odlučuju za roditeljstvo. Druga strana jeste da se mladi u fertilnom dobu, oni koji treba da prave porodice, izlaze iz Srbije i svoje porodice prave na nekom drugom mestu”, ističe Ćirić Nikolić.

Psihološkinja Jasmina Mihnjak iz Roditeljskog portala „Svet za nas“, smatra da je očigledno da populističke mere podsticanja rađanja nisu donele rezultate, barem ne sadašnjim i budućim roditeljima.

„Sada je već svima jasno da nije ni bila namera da se obezbede bolji uslovi za decu i porodice u Srbiji, već je pitanje nataliteta poslužilo kao sjajan marketinški instrument mnogim političarima. Mnogi su od tih kampanja imali koristi, neki su sebi obezbedili ministarske fotelje, neki su dobili nove glasače, a drugi još veći publicitet. Tako da nije da nismo dobili ništa, samo nisu dobili oni koji su trebali“, ukazuje Mihnjak.

Dodaje da nije problem samo u manjem broju rođenih beba, već da su u problemu sva rođena deca koja odrastaju u zemlji bez sistema podrške, jednakih mogućnosti i svega što nam Ustav samo na papiru garantuje.

„Problem je i to što nam istovremeno sve više ljudi odlazi iz Srbije. I to stručnih ljudi, mladih ljudi, onih koji bi mogli nešto da menjaju. Odlaze nam lekari, decu nema ko da leči, plaćamo vrtiće, škole su nam postale opasna mesta za zdrav razvoj i obrazovanje dece. Iz marketa izlazimo prestravljeni zbog cena koje okidaju finansijski stres i strahove roditelja. Zapinjemo na svakoj stepenici roditeljstva hodajući po klizavom terenu korumpirane zemlje koja se raspada“, zaključuje Mihnjak.

Svega osam opština lane je imalo pozitivan prirodni priraštaj, odnosno veći broj rođenih nego umrlih, a među njima se nalaze Tutin, Novi Pazar, Sjenica, Preševo, Bujanovac i Novi Sad.

Jedina beogradska opština koja ima pozitivni prirodni priraštaj je Zvezdara – iako u prestonici živi gotovo četvrtina Srbije.