„Zapinjemo na svakoj stepenici roditeljstva“: Zašto je u Srbiji prošle godine rođeno najmanje beba u novijoj istoriji?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. a kako pre 2012-te?

2. Moja pretpostavka je da roditelji ovih 61.052 nikada nisu bili u prilici da moraju da prijave neko nasilje nadležnima (policiji, pravosuđu, centru za socijalni rad, zaštitniku građana…), a da jesu – ne bi ni oni pravili decu u Srbiji. Unapred se izvinjavam što na osnovu ličnog iskustva donosim opšte zaključke.

3. Teško je rađati decu u zemlji u kojoj ništa ne funkcioniše, ni zdravstvo ni školstvo ni socijalna zaštita, o pravdi i sudovima i da ne govorimo

4. Kako roditi dete gde nista ne ide kako treba,gde nas inflacija jede toliko da deci ne mozemo priustiti osnovne stvari kao sto su lekovi.
   Majke sa decom su na margini drustva. Pogotovo kada je u pitanju razgovor za posao,samo pitaju koliko dece imate i kog su uzrasta,i to bi bilo to,nikada ne pozovu da radite. Ja ih licno imam cetvoro,cetiri sina a imam 30 godina. I nisam ih radjala drzavi,vec sebi,nisam ih radjala zbog para,hleba ce uvek biti. Mladi su sve vise samozivi i nece da imaju dodatne obaveze i brige,odlucuju se da sami zive zivot. Brakovi traju sve krace.
   Sve u svemu nema ovde nista bez sudnjega dana.

5. Rađanje dece nema veze sa standardom, već sa tradicionalnim vrednostima, religijom i običajima. Od centra Evrope gde je standard najveći, a natalitet najmanji, ide sve niži standard i sve više novorođene dece.

6. Postali smo roditelji prošle godine i mnogo smo to želeli, ali iskreno strepim od trenutka kad će dete napustiti ovaj naš mehurić. Samo na osnovu vesti – da li će u vrtiću neko da ga slika nagog, da li će da ga udari neko na pešačkom, da li će biti žrtva vršnjačkog nasilja, da li će moći da se leči ako se razboli, da li će mu pasti fasada na glavu i gomila drugih stvari koje pokazuju koliko ništa ne funkcioniše u ovoj zemlji… I deluje da to svima odgovara.