Hitna pomoć Niš: Foto sajt grada NišaNiškom Zavodu za urgentnu medicinu preti milionska blokada računa zbog sudskih presuda u korist zaposlenih koji traže isplatu nezakonito uskraćene naknade za prekovremeni rad od strane uprave, koja već godinama katastrofalno rukovodi ustanovom, kaže Dragan Stamenković, uzbunjivač u ovom Zavodu i predsednik sindikata koji okuplja najveći broj radnika.
Stamenković precizira da je ovaj Zavod, koji se donedavno zvao Zavod za hitnu medicinsku pomoć, tužilo više od 50 zaposlenih kojima se dnevnice za prekovremeni rad duguju od 2018. godine, a da se takve tužbe podnose i dalje.
On i još nekoliko zaposlenih u Hitnoj pomoći već su dobili pravosnažne presude u svoju korist, zbog kršenja Zakona o radu i posebnog kolektivnog ugovora, a dugovane dnevnice uvećane za kamate i sudske troškove su im isplaćene.
“Račun Hitne pomoći ugroziće milionski iznosi po ovom osnivu koje će, nažalost, platiti građani Srbije kroz budžet. Zbog toga što je ustanovu doveo u ovakvu poziciju, i zbog toga što se veliki novac ne skida prvi put sa njenog računa zbog nezakonitog i nesavesnog upravljanja i poslovanja, tražimo da direktor Slavoljub Živadinović podnese momentalnu ostavku. Mi smo, uostalom, kao Sindikat Srbije ZZHMP Zavoda za urgentnu medicinu Niš, već tražili da se protiv njega pokrene disciplinski postupak zbog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, kao i nedolaska na posao”, kaže Stamenković za Danas.
On precizira da je niški Apelacioni sud nedavno potvrdio presudu Osnovnog suda, po kojoj Zavod za hitnu medicinsku pomoć samo njemu duguje bezmalo 700.000 dinara.
Dnevnice za prekovremeni rad iznose 216.071,14 dinara, troškovi avokata ukupno 210.218,60 dinara, a ostalo su kamate i takse.
Najavljuje da će na oglasnoj tabli objaviti svoju presudu, kako bi ohrabrio zaposlene koji još nisu podigli tužbe “zbog strahovlade direktora i njegovih ljudi”.
U niškoj Hitnoj pomoći zaposlena su 242 radnika.
“Naše kolege u Hitnoj pomoći Kragujevca su, takođe, tužili ustanovu zbog neisplaćenog prekovremenog rada, pa su njih oko 120 dobili presude da im se isplati uglavnom više od 100.000 dinara po osobi, što je zajedno sa sudskim troškovima dostiglo cifru od bezmalo 300.000 evra. Tada je smenjen direktor te Hitne pomoći, što bi trebalo da se dogodi i kod nas, tim pre što se neodgovorno bacanje budžetskih sredstava ne događa prvi put”, kaže Stamenković.
Stamenković je kao uzbunjivač i krajem 2020. godine prijavio finansijske neregularnosti u niškoj Hitnoj pomoći Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja.
Fond je sredinom prošle godine kontrolom utvrdio da je tokom 2018, 2019. i 2020. godine bilo nezakonitosti u određivanju koeficijenata, radnog vremena i prekovremenog rada za više od deset zaposlenih u toj ustanovi, te zbog toga od nje zahtevao povraćaj 751.107 dinara.
Hitna pomoć je vratila RFZO-u ova sredstva.
Uprkos tome, direktor Živadinović je javno negirao da su nezakonito isplaćivani prekovremeni rad i dodaci na zarade.
Nije negirao i da je za neke zaposlene utvrđivan dodatni koeficijent po osnovu rukovođenja, a da za to nisu imali stručnu spremu, ali je rekao da je do toga dolazilo od 2001. do 2010. godine, odnosno pre nego što je on postao direktor, zbog toga što je u tom periodu tako tumačena Uredba Vlade koja to reguliše.
RFZO je kontrolisao nišku Hitnu pomoć i 2019. godine, kada je takođe zatražio povraćaj novca, u iznosu od 388.564,11 dinara, zbog toga što je ta ustanova tokom 2017. i 2018. godine platila struju u kafani “U etno kod Jane”, koja je zakupila deo prostora u njenoj zgradi.
U Hitnoj pomoći nisu negirali da su platili račun kafane za struju, ali su kazali da su “morali”, jer bi dug značajnije porastao ili bi Elektrodistribucija isključila struju celom objektu ustanove.
Kafana je po nalogu suda napustila prostorije Hitne pomoći u januaru 2018. godine.
Zavod i direktor „bez komentara“
Zavod za urgentnu medicinu i njegov direktor Živadinović do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na više pitanja u vezi sa ovom temom.
Javnost je, tako, ostala uskraćena za komentare na sve veći broj tužbi i sudskih presuda zbog neisplaćivanja prekovremenog rada, kao i za odgovore da li je u toj oblasti Zavod poštovao zakone i podzakonske akte.
Bez odgovora su ostala pitanja vezana za zahteve da Stamenković podnese ostavku i disciplinski odgovara, kao i za tvrdnje da u Zavodu postoji strahovlada, a da se članovi sindikata na čijem je čelu Stamenković “zbog ulaska u sindikat premeštaju na lošija radna mesta”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
