Profesor od danas vredi 1,85 zarade fizičkog radnika: Šta zaposlenima u obrazovanju donosi uvećanje koeficijenta za obračun i isplatu plata?

Ovim rečima Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, sažima suštinu izmenjene Uredbe o koeficijetima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada usvojila 31. avgusta.

„Izmenama se predlaže uvećanje koeficijenta utvrđenih za obračun i isplatu plata zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, predškolskim ustanovama, kao i zaposlenima u učeničkom i studentskom standardu, čija je obračunata osnovna plata niža od iznosa minimalne zarade utvrđene za teritoriju Republike Srbije. Uvećanje koeficijenata za obračun i isplatu plata za pojedina radna mesta predlaže se kako bi se zajedno sa efektima planiranog povećanja osnovice od 5,5 odsto za zaposlene u prosveti, u skladu sa propisima o budžetu, obezbedilo povećanje plata ovih zaposlenih iznad iznosa minimalne zarade“, saopštilo je krajem prošle nedelje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Tekst uredbe nije objavljen na sajtu tog ministarstva, ni na sajtu Vlade, a nemaju ga ni sindikati obrazovanja, koji, kako kažu čekaju da izađe u Službenom glasniku.

U javnosti se ipak juče pojavila odluka o izmeni Uredbe za koju Dušan Kokot kaže da je „skandalozna“.

Na pitanje šta novo donosi zaposlenima u obrazovanju, on odgovara da je ovim izmenama Vlada samo ozakonila bezakonje.

– Bili smo u pravu kada smo govorili da je ključni problem korekcija do minimalca, zato što su ljudi dobijali platu 25.000 dinara i uz to korekciju 15.000 dinara. Sada je država taj problem rešila tako što se ono što se zvalo korekcija, sada zove plata. Drugo se ništa nije promenilo. A promena se dogodila zbog pritiska međunarodnih organizacija povodom tužbi za regres i topli obrok koje su se vodile pred sudovima Srbije. Kada Ministarstvo u saopštenju kaže da će nekim zaposlenim plata sada biti nešto veća od minimalca, u tim rečima „nešto veća“ će biti regres i topli obrok jer te naknade nigde nisu definisane. Drugim rečima, ovo je samo ozakonjenje bezakonja – kaže Kokot.

Prema onome što je objavljeno, najniži koeficijent koji ima fizički radnik u školi je sa 5,99 porastao na 9,28, koeficijet tetkice je sa 6,30 skočio na 9,30, zaposleni sa koeficijentom 6,83 ubuduće će imati 9,32.

Koeficijent administrativnih radnika je sa 8,62 porastao na 9,36, a domara i kuvara sa petim stepenom sa 9,16 na 9,38.

– Iako je koeficijent tetkice skočio za 50 odsto njena plata će ostati identična. Dakle, ona će kući nositi istu sumu novca kao i do sada. Razlika između koeficijenata fizičkog i administrativnog radnika je 0,08, što je 100 dinara, a država je kazala da od danas profesor vredi 1,85 zarade fizičkog radnika – kaže Kokot.

On pojašnjava da je izmenom koeficijenata narušen odnos između najniže i najviše plate u obrazovanju. Do sada je, napominje, taj odnos bio 1:2,89, a sada je 1:1,85.

– Profesor je izgubio ceo jedan koeficijent, a pričamo o dostojanstvu prosvetnih radnika. Kom dostojanstvu? Ovo je najveći skandal koji je mogao da se desi i potpuno je jasno da se desio pod međunarodnim pritiskom – smatra naš sagovornik.

Upitan šta promene koeficijenata znače u svetlu najavljene povišice plata zaposlenima u obrazovanju od 1. januara iduće godine za 10 odsto i povećanja minimalca za 17,5 odsto, Kokot kaže da se „vrlo lako može dogoditi da tetkica već u januaru ponovo kaska za minimalcem“ i da ćemo po svemu sudeći „bezakonje početi da brojimo od nekog novog datuma“.

– Da je država htela da reši problem zarada u obrazovanju trebalo je da osnovica poraste na 7.000 dinara, pa bi tada pomnožena sa najnižim koeficijentom 5,99 iznosila minimalac. To je trebalo da se desi. Ali bi se onda i koeficijent 17,32, koji ima nastavnik sa sedmim stepenom stručne spreme, morao množiti sa 7.000. Ovako, trend koji već dugo postoji se nastavlja i za nekoliko godina će biti svejedno da li držimo metlu ili nosimo dnevnik – ukazuje Kokot.

On napominje da Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu zarada nije samo odraz posla koji neko radi već i odgovornosti i niza drugih parametara, a država je, kako kaže, najnovijom odlukom praktično izjednačila fizičkog radnika koji kosi travu oko škole i administrativnog radnika koji obračunava plate.

A da je umesto koeficijenata porasla cena rada, administrativni radnici bi primali oko 65.000 dinara. Ovako će biti na minimalcu.

Kokot primećuje i da u odluci Vlade nije promenjen iznos naknade za razredno starešinstvo, iako je bilo najava da će ona biti povećana sa četiri na sedam odsto.