Ko je od političara podigao kredit da bi otplatio kampanju? Da li je pravosnažno osuđeni policajac Goran Stamenković dobio otkaz zbog inertnosti tokom rušenja Savamale?
Koliko je procenjena vrednost imovine PKB-a? Sva ova pitanja ostala su bez odgovora, uprkos rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Prema juče objavljenom godišnjem izveštaju poverenika, u toku prošle godine bilo je 382 slučaja u kojima organ vlasti nije izvršio rešenje poverenika.
Time je stepen izvršenja rešenja poverenika pao je na rekordno nizak nivo (oko 70 odsto) a dodatan razlog za zabrinutost je kada se vidi ko se najčešće oglušuje o zakonsku obavezu za dostavljanje podataka. Ministarstvo unutrašnjih poslova je čak 125 rešenja poverenika ignorisalo čime su bez konkurencije.
Ukupno gledano, stoji u izveštaju, stanje i događaji u 2018. godini, govore da je iza poverenika godina sa najviše izazova u radu za četrnaest godina postojanja.
„Odbijanjem saradnje, nadležni ili kontrolisani organi su često otežavali pa čak i onemogućavali poverenika da preduzima zakonske mere ili su preduzete mere ostajale bez efekata. Uz to, javne neosnovane reakcije iz organa vlasti, pa i od lica na visokim državnim i političkim funkcijama, često su bile odgovor na one aktivnosti i mere koje je Poverenik po zakonu preduzimao prema odgovornima, koje za njih nisu bile afirmativne. Takvi pritisci su otežavali rad Poverenika i skretali pažnju sa problema u vezi sa kršenjem prava“, stoji u izveštaju uz dodatak da je uz sve prepreke protekla godina bila je rekordna po obimu rada Poverenika, budući da je rešeno 14.388 predmeta.
Ono što je obeležilo rad kancelarije Poverenika je strah zaposlenih da li će primiti sve plate, obzirom da sredstva za tu namenu u budžetu za 2018. godinu nisu bila dovoljna čak ni za postojeći broj zaposlenih.
U izveštaju se naglašava da se pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji koristi u velikoj meri, ali se i dalje teško ostvaruje bez intervencije Poverenika o čemu svedoči veliki broj izjavljenih žalbi i drugih obraćanja građana (4.842).
„Odgovornost za povredu prava na pristup informacijama je bila simbolična u odnosu na masovno kršenje zakona od strane organa vlasti. Odsustvo odgovornosti za kršenje zakona je glavni uzrok velikog broja žalbi Povereniku“, stoji u izveštaju.
Prema navodima poverenika, Vlada Srbije ni u 2018. godini nije ispunjavala svoju zakonsku obavezu da u slučaju kada Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje primenom raspoloživih mera, ona obezbedi izvršenje rešenja neposrednom prinudom.
„Budući da mehanizmi novčanog kažnjavanja u postupku upravnog izvršenja rešenja nisu bili primenljivi od sredine 2017. godine, Poverenik je, na zahtev tražilaca informacija, u 2018. godini zatražio od Vlade obezbeđenje izvršenja za 65 rešenja i ni u jednom slučaju nije dobio odgovor da je to učinjeno“, piše u godišnjem izveštaju.
Izazovi novog zakona
U izveštaju Poverenika poseban akcenat stavljen je na usvajanje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Kao glavni nedostatak ovog zakona prepoznaje se nesklad sa pravnim sistemom Srbije, to što su brojne odredbe uopštene, a neka pitanja ostala neuređena.
„Zbog svega navedenog, vreme pred nama će pokazati kako i koliko je novi zakon primenljiv u praksi. Iskustvo Poverenika govori da će sasvim sigurno biti jako puno izazova u primeni ovog zakona, a što se moglo sprečiti da je bilo spremnosti nadležnih da pažljivo razmotre brojne i više puta ponovljene predloge i sugestije Poverenika ili, još bolje, da prihvate ponuđeni model Zakona koji je Poverenik pripremio“, navodi se u izveštaju poverenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
