Nije bilo baš lako pretpostaviti kako će demokrate, pre svih Dragan Đilas, reagovati na dolazak Rudija Đulijanija u Beograd kao bi podržao Aleksandra Vučića. Optimisti su verovali da će se DS ponašati gospodski, da će na primer izraziti zadovoljstvo zbog posete slavnog Njujorčanina, ali i nadu da se nije vezao samo za jednu političku opciju, već za dobrobit grada. Oni nešto manje optimistični mogli su pretpostavljati da će biti pokušaja minimiziranja Đulijanijevog značaja, ali vrlo biranim rečima, jer ipak čovek nije „bilo ko“.
Ispostavilo se, po starom srpskom običaju – najgore. Đilasovi nervi su opet popustili. Prisetio se tako zamenik predsednika DS i kandidat za gradonačelnika da je prvi čovek Njujorka 1999. „podržao bombardovanje Srbije“. U obraćanju izbeglicama u Velikom Mokrom Lugu, kazao je da je Đulijaniju trebalo pokazati zgrade razorene u bombardovanju, a ne Vučićev „Beograd na vodi“. Ovakve Đilasove poruke ne pokazuju samo nedostatak stila. Ovakve poruke su u potpunoj suprotnosti politici DS i demokratske Srbije od 5. oktobra 2000. do… danas.
Pre nego što se zagrižene „demokrate“ zbog ovih reči „dohvate za pištolj“, hajde malo podsećanje. Bil Klinton? Medlin Olbrajt? Havijer Solana? Džordž Buš Mlađi? Toni Bler? Gerhard Šreder? Joška Fišer? Žak Širak? Bernar Kušner? Džozef Bajden? Hilari Klinton? Svi aktivni zagovornici, a neki i direktni komandanti, bombardovanja Srbije pre 13 godina. S koliko njih se rukovao i družio Zoran Đinđić? A s koliko Boris Tadić? Hvala bogu da jesu, i hvala bogu što su, i daće bog (i birači 6. maja) da se tako nastavi. Zar ovakve poruke poput Đilasovih da slušamo iz DS ove 2012. godine?
Predizborni uspeh Vučića da dovede legendarnog Đulijanija u Beograd ne sme biti razlog za spinovane malicioznosti i pogotovo raspirivanja antizapadnih sentimenata. To nije – demokratski.
Autor je urednik Danasove Političke rubrike
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
