Zarad demokratije sprečiti monopole

Kada neki vlasnik ima više medija u svom vlasništvu, to nije dobro za demokratiju – ukazuje Veljanovski i dodaje da je u Srbiji potrebno transparentno vlasništvo nad medijima. Prema njegovim rečima, upis u registar će biti obavezan za sve medije, „a odgovorna lica, koja ne budu upisala u registar svoje vlasništvo nad medijima, biće kažnjena, ali ti mediji neće biti ugašeni“.
Pomoćnik ministra kulture zadužen za medije Dragan Janjić kaže za Danas da je cilj ovog zakona uvođenje „više reda u transparentnost vlasništva medija“. On dodaje da će se, prema radnoj verziji, zakon o medijskoj koncentracij sastojati iz dva dela.
– Prvi deo obuhvata medijski registar, koji će sadržati podatke o vlasništvu medija, dok će drugi deo zakona utvrđivati da li postoji nedozvoljena koncentracija vlasništva – objašnjava Janjić, navodeći da ne može da potvrdi kada će zakon biti konačno donet.
Prema njegovom mišljenju, u Srbiji nema medijskog monopola, „međutim, da bi zakon funkcionisao na pravi način, potrebna je njegova potpuna primena“.
Slobodan Kremenjak, medijski advokat, objašnjava za Danas da je zakon o medijskoj koncentraciji veoma potreban Srbiji, jer u Zakonu o radiodifuziji postoji odredba o koncentraciji kod elektronskih medija, „ali se nigde u zakonodavnom sistemu naše zemlje ne spominje koncentracija kod štampanih medija“.
On kaže da je neophodno zakonski regulisati ovu oblast, jer monopol nad medijima u stvari znači kreiranje mišljenja javnog mnjenja.
U nacrtu ovog zakona se navodi da javnost ima pravo na informacije o javnim glasilima, njihovim osnivačima, sastavu vlasništva i identitetu fizičkih i pravnih lica koja, posredno ili neposredno, na osnovu učešća u vlasništvu ili na drugi način, mogu vršiti uticaj na uređivačku politiku javnih glasila, kao i o tiražu štampanih javnih glasila.
Savet Evrope je radnoj grupi koja je radila na izradi zakona o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila uputila niz mišljenja i preporuka. Jedna od preporuka je da se prikupljeni podaci o vlasnicima medija ne stavljaju na raspolaganje javnosti, jer to nije u skladu sa evropskim standardima, prema kojima su vlasti dužne da prilikom omogućavanja javnosti da ima uvid u sakupljene podatke, poštuje i druge interese, kao što su pravila o zaštiti podataka.