U Srbiji četiri ozbiljne zarazne bolesti, ali i „letnji virusi“: Epidemiolog o aktuelnoj situaciji i šta može da se očekuje

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, brој pоtvrđеnih slučајеvа infекciје SARS-CoV-2 u Srbiјi rаstе  оd pоčеtка mаја 2024. gоdinе, аli su аpsоlutnе vrеdnоsti i dаljе nisке u оdnоsu nа pоčеtак 2024. gоdinе i isti pеriоd 2023. gоdinе.

Raste broj inficiranim virusom korona

„Od 22. dо 28. јulа, uкupnо је tеstirаnо 1.207 оsоbа, а dоbiјеnо је 306 pоzitivnih nаlаzа nа SARS-CoV-2 virus. Оčекuје sе nаstаvак rаstućеg trеndа imајući u vidu situаciјu u rеgiоnu i Еvrоpi, аli sе nе оčекuје dа ćе dоći dо prеоptеrеćеnjа sistеmа zdrаvstvеnе zаštitе. Simptоmi trеnutnо dоminаntnih vаriјаnti SARS-CoV-2 (FLiRT) su isti као i коd drugih оbliка kovida i оbičnо sе pојаvljuјu pеt dо šеst dаnа pо izlаgаnju i trајu оd јеdnоg dаnа dо dvе nеdеljе“, navode u Batutu.

Istovremeno, prema poslednjem izveštaju o kretanju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, u junu su dominirale respiratorne zarazne bolesti (91,88 odsto), pre svega zbog velikog broja prijavljenih obolelih od Varicellae, Pharyngitis streptococcica, Tonsillitis streptococcica i Pneumoniae, a zatim slede crevne zarazne bolesti (6,36 odsto) i parazitarne zarazne bolesti (1,42 odsto).

Kako su kazali u GZZZ, u izveštaj nisu ušli oboleli od groznice Zapadnog Nila, ali jesu u Batutov.

Groznica Zapadnog Nila

Kda je to toj bolesti reč, kako navode u Batutu, na teritoriji Srbije do 11.8.2024. godine registrovano je osam autohtonih slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji.

„Prijavljeni slučajevi su sa teritorije: Južnobanatskog (tri slučaja), Grada Beograda (dva slučaja), Južnobačkog (jedan slučaj), Severnobačkog (jedan slučaj) i Braničevskog (jedan slučaj) okruga. Pet obolelih osoba su muškog pola, dok su tri ženskog. Prosečna starost obolelih je 68,5 godina“, navode oni.

Uz te infekcije, prema istim podacima, u Srbiji su aktuelne i male boginje ili morbili (255 slučajeva) i veliki kašalj ili pertusis (1.448 potvrđenih slučajeva od početka godine), a prijavljena su i dvа smrtnа ishоdа.

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Danas da je epidemiološka situacija, opšte uzev, u okviru očekivanja za ovu sezonu.

„Svakog leta, kada naši ljudi počinju da se vraćaju sa mora, učestaju epizode proliva, koji se donose kao uspomena na letovanje. Tamo se često jede u improvizovanim uslovima, obično se pribegava termički neobrađenoj hrani, nema uvek uslova da se operu ruke, voda za piće nije uvek mikrobiološki bezbedna, a svoju ulogu imaju i muve kao prenosioci crevnih virusa i bakterija izazivača `bolesti prljavih ruku`, ocenjuje on.

Uobičajenih infekcija organa za disanje, navodi Radovanović, je relativno malo (sa izuzetkom kovida), jer ljudi najveći deo vremena provode na otvorenom prostoru i procenjuje:

Kad bude počela školska godina

„Te infekcije će učestati kada počne školska godina i to uobičajenim redom: prvo rinovirusi, zatim drugi izazivači nazeba i ostalih, uglavnom blagih infekcija, sve dok se krajem decembra ili početkom januara ne javi grip“.

Kako dodaje, o kovidu 19 znamo da je u porastu u Srbiji, ali precizniji podaci nedostaju.

„Po analogiji sa ostatkom sveta, pretpostavljamo da nam je stigao soj zvanično označen kao KP.3, sa svojim potomstvom KP.3.1. i KP.3.1.1. Mora da je u znatnoj meri prisutan i prethodno dominantan soj JN.1. Kada bi nam bila poznata dinamika izmene sojeva u funkciji vremena, mogli bismo da sudimo da li će i koliko će strmo da raste učestalost obolevanja. U razvijenim zemljama najpouzdanijim metodom se smatra uzimanje uzoraka iz kanalizacije. Ako neki nov soj iz dana u dan biva sve češće nalažen, jasno je da će se to odraziti i na obolevanje u neposrednoj budućnosti, pa se pravovremeno preduzimaju i odgovarajuće mere zaštite“, objašnjava Radovanović.

Kako naglašava, kovid kod nas više nema „povlašćen status“ u odnosu na ostale infekcije disajnih puteva.

„U apotekama, ambulantama i domovima zdravlja nema testova za utvrđivanje dijagnoze, a ne postoji ni efikasan lek (pakslovid koji je nedavno dat Bajdenu nije od neke pomoći). Stoga je dobro da se bolesnik ne nervira tražeći da bude testiran i lečen. Najbolje je da se odmara i pije čajeve, ali samo dok se stanje ne pogorša. Ako se, dva, trid dana posle početka bolesti i početnog poboljšanja, stanje naglo pogorša, skoči temperatura, javi se nedostatak vazduha i teškoće u disanju, nužno je što pre se uputiti na Infektivnu kliniku“, svaetuje naš sagovornik.

Porast broja obolelih tek se očekuje

Porast broja obolelih od groznice Zapadnog Nila, dodaje on, tek se očekuje.

„Račun ćemo svoditi za dva meseca, ali se zna da obolevanje zavisi od atmosferskih uslova tokom proleća i ranog leta, kao i od prilježnosti kojom odgovarajuće službe pristupaju suzbijanju komaraca. Sudeći po dosadašnjem razvoju situacije, ova sezona je daleko povoljnija od epidemijskih godina, 2012. i 2018, kada smo imali po dvocifreni broj žrtava groznice Zapadnog Nila“.

Radovanović podseća da kada je u pitanju pertusis ili veliki kašalj, tu bolest smo „uvek imali, jer vakcina nije dovoljno dobra da dovede do nestanka bolesti.“

„Ipak smo vakcinacijom i drugim merama uspevali da zaštitimo odojčad, pa da ne bude umiranja od ove zaraze. Za poslednjih godinu dana smo, nažalost, u tom pogledu omanuli bar četiri puta“, kaže  on.

Sramota je što još nosimo s ovim problemom

Ocenjuje da je „sramota što se još uvek nosimo sa problemom malih boginja“ i kaže:

„Njih ne bi bilo kada bismo uspeli da dostignemo željeni obuhvat vakcinacijom od bar 95 odsto. Daleko smo od tog cilja, što se odražava i na učestalost obolevanja. Posle Bosne i Hercegovine, gde je situacija dramatična, Srbija je najugroženija na celom području bivše SFRJ. Odgovornost dobrim delom pada na neodgovorne pojedince za koje ne postoji nijedan razuman razlog i nikakvo moralno opravdanje što svoje sugrađane odvraćaju od vakcinacije. Donedavno su plašili roditelje izmišljenom opasnošću od autizma, mada im je godinama jasna besmislenost tog argumenta, a sada pribegavaju drugim, podjednako netačnim izmišljotinama. Njima je na duši 15 osoba umrlih od malih boginja u epidemijskom talasu koji nas je zahvatio krajem 2017. i u toku 2018. godine“.