Uprkos optimističnim predviđanjima, Beogradski univerzitet (BU) ni ove godine se nije našao među prvih 500 univerziteta na svetu po Šangajskoj listi. Na toj listi i dalje dominiraju američki univerziteti – među deset najboljih, osam je iz SAD, a dva su iz Velike Britanije. Već osmu godinu za redom prvo mesto zauzima Harvard, a prate ga Berkli, Stenford, MIT, Kembridž, Institut tehnologije Kalifornija, Prinston, Kolumbija, Univerzitet Čikago i Oksford.
– Smatramo da Beogradski univerzitet po naučnim rezultatima spada u 500 najboljih. Analizirajući poene dva univerziteta sa liste i poređenjem sa rezultatima BU došli smo do zaključka da su ti rezultati i poeni isti ili slični, i shodno tome organizatorima smo uputili žalbu. Ako smo i neznatno pogrešili u računanju poena, to nam, možda, donosi 510. mesto. I to predstavlja ozbiljan uspeh, imajući u vidu da pre pet do šest godina nismo spadali ni u prvih 1.000 – kaže za Danas Tibor Sabo, pomoćnik ministra za nauku.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ističe da je problem što na portalu univerziteta nisu objavljeni svi naučni radovi, „već se nalaze u internim bazama i na papirima“.
– Naši naučnici vrlo često ne označavaju gde su radovi nastali, pa tako pojedini profesori uz svoje ime ne pišu Univerzitet u Beogradu i pored pisanog upozorenja rektora od pre godinu i po dana. Posledica toga je oko 700 radova manje od ukupnog broja. Kako bi se ubuduće izbegli ovakvi problemi, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj je u javnom konkursu za novi projektni ciklus, koji počinje 2011, upozorilo naučnike da se radovi bez pune afilijacije neće priznavati – kaže Tibor Sabo.
On ukazuje i na problem finansiranja nauke u Srbiji. Kako dodaje, Slovenija koja ima jedan univerzitet među 500 najboljih, izdvaja za nauku pet puta više sredstava od Srbije, a ta država ima četiri puta manje stanovnika.
– Može se zaključiti da naučnici u Srbiji, pa i u okviru Univerziteta u Beogradu, trče neravnopravnu trku sa konkurentima. Stoga ne treba da bude pitanje da li nas negde ima ili nema već da li smo uradili isto što i konkurencija kada je finansiranje u pitanju. Najrazvijenije države izdvajaju za nauku i tehnologiju između tri i četiri bruto društvenog proizvoda, a Srbija samo oko 0.3 odsto – ističe Sabo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
