Zastarelost kao instrument protiv pravde

Sudovi u Srbiji uglavnom ignorišu praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ili je potpuno pogrešno tumače, zaključili su predstavnici nevladinog udruženja Pravnici za demokratiju, koji su na konferenciji za novinare predstavili izveštaj „Uloga sudske vlasti u primeni zakonodavstva“.
Projekat je obuhvatao analize postupka izvršenja odluke Komiteta za ljudska prava UN, postupka izvršenja presude Evropskog suda za ljudska prava, zastarelosti kao instrumenta protiv pravde, odgovornosti javnih funkcionera i analiza govora mržnje. Autori projekta zaključili su da sudovi u Srbiji zastarelost koriste kao instrument protiv pravde, naročito u predmetima protiv državnih funkcionera i predstavnika crkve.

Bolje definisati govor mržnje u Zakonu

Saradnica na projektu Maja Stojanović naglasila je da je govor mržnje i dalje prisutan u medijima, u štampi i na televiziji, kao i da ga sve više ima na Internetu. „U Savetu Evrope postoji preporuka o govoru mržnje, a Srbija bi u Zakonu o informisanju trebalo da bolje definiše govor mržnje“, kaže Stojanović.

Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta i predsednik ove organizacije, rekao je da je režim Slobodana Miloševića uspeo da zagadi pravosudni sistem Srbije i da su sudovi postali instrument nepravde, umesto da budu instrument pravde.
– U sudovima postoji aktivan otpor uvođenju demokratije i sprovodi se zaštita političara i crkvenih zvaničnika na račun pravde – rekao je Lilić. On je istakao da u pravnom sistemu postoje pravni apsurdi da „neko može biti osuđen za organizovani kriminal, a da mu ne može biti oduzeta imovina“. Prema svim istraživanjima, 78 odsto građana nema poverenja u sudove koji pokazuju „neverovatnu kreativnost u opstruisanju pravde“, naglasio je Lilić i naveo da su sudije, u slučajevima za pedofiliju optuženih sveštenika Srpske pravoslavne crkve Pahomija i Ilariona koji su oslobođeni zbog zastarevanja predmeta, pretvorile sudove u instrumente protiv pravde.
Saradnica na projektu Katarina Jozić rekla je da Vrhovni sud Srbije „nije imao snage“ da kazni sudije koji su sudili Pahomiju i Ilarionu i koji su kršili zakon i time povrati poverenje građana u sudove. Ona je navela da ni to što je Komitet UN za ljudska prava ocenio da je sud pogrešio u slučaju novinara Kikindskih Željka Bodrožića, koji je osuđen za uvredu, „nije bilo dovoljno da sudska vlast prizna mehanizam koji joj je nadređen“.
Saradnik na projektu Mario Reljanović rekao je da sudovi u Srbiji pogrešno tumače presude Evropskog suda za ljudska prava i naveo slučaj ministra za infrastrukturu Velimira Ilića koji je u televizijskoj emisiji iznosio neistine o predstavnicima nevladinih organizacija. Sud je odbio tužbu za povredu časti i ugleda, kako je rekao Reljanović, pogrešno primenivši standarde Evropskog suda za ljudska prava.