Foto: Peđa MilosavljevićZastarevanje krivičnog gonjenja protiv odbeglog biznismena Bogoljuba Karića po ko zna koji put je otvorilo pitanje odgovornosti sudija i tužilaca koji godinama zahvaljujući neažurnosti i zakonima sprečavaju utvrđivanje odgovornosti osumnjičenih koji su blisko povezani sa vlašću.
Sagovornici Danasa iz pravosuđa ističu da je najveća odgovornost za zastarevanje ovih predmeta na tužiocima i sudijama koji su podlegli političkim pritiscima. Oni smatraju da je reč uglavnom o ljudima bliskim Slobodanu Miloševiću i nekadašnjim vlastima, čiji su predstavnici i danas na najvišim položajima u državi, kao i da bi nadležni trebalo ozbiljno da se pozabave problemom zastarevanja krivičnih postupaka. Jedno od potencijalnih rešenja, moglo bi da bude primenjivanje „francuskog modela“, prema kome zastarelost prestaje da teče čim započne istražni postupak, a ne kao u Srbiji da se vodi od momenta kada se uđe u predistražni postupak.
Advokat Miroslav Todorović, bivši sudija Okružnog suda u Beogradu, napominje da je zakon jasan, a da jedino nije jasno zašto se onima koji su u bekstvu nije sudilo u odsustvu, čime bi se na jednostavan način izbeglo nastupanje apsolutne zastarelosti.
– Tužilac je dužan da vodi računa o postupku. Po zakonu, sud bez njegovog predloga ne može da započne suđenje u odsustvu, što znači da je najveća odgovornost za zastarevanje ovih predmeta na tužiocima. Smatram da sva ta zastarevanja slučajeva treba preispitati, ne u smislu da tužioci treba da odu u zatvor, već da ukoliko nisu sposobni da obavljaju svoj posao, budu sklonjeni sa tog mesta – kaže Todorović.
Vladimir Gajić, advokat, osvrnuo se na slučaj Bogoljuba Karića i koaliciju njegove stranke sa SNS-om u prošlom i sadašnjem sazivu parlamenta.
– Zastarevanje u ovom slučaju, kao i u ostalim slučajevima koje navodite, je privilegija koju okrivljenom omogućava vlast. Kako u Srbiji nemamo ni nezavisne sudove, ni samostalno tužilaštvo, jasno je da izvršna vlast može da ishoduje bilo koji postupak na sudu – zaključuje Gajić.
Upravo je slučaj Bogoljuba Karića, koji se deset godina nalazi u bekstvu, a koga je tužilac teretio za zloupotrebu službenog položaja, to jest za „ispumpavanje“ 60 miliona evra iz kompanije Mobtel, najbolje pokazao sav „sjaj“ srpskog pravosudnog sistema.
Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta Univeziteta Union, kaže za Danas da se ovakva praksa ne primenjuje samo u slučajevima ljudi bliskih vlasti devedesetih, već i na pojedine univerzitetske profesore.
– Setimo se „Afere indeks“ na kragujevačkom univerzitetu. Taj postupak ni posle osam godina nije okončan i stiče se utisak da se čeka da dođe do zastarelosti. Naši sudovi su, na žalost, još uvek pod uticajem izvršne, ali i zakonodavne vlasti i zato se u tim delikatnim političkim predmetima jednostavno ne usuđuju da rade svoj posao, nego oklevaju dok optužnica ne zastari. Što se tiče slučaja zastarevanja u postupku protiv Bogoljuba Karića, situacija je sasvim jasna. On je preko svoje partije, koju sada vode njegova žena i brat, ponovo uspeo da se uključi u vladajuće strukture putem koalicije sa SNS-om, što je još jedan dokaz da je zastarevanje pojedinih postupaka u bliskom srodstvu sa politikom – zaključuje Ivošević.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava „Jukom“, smatra da je rok za zastarevanje slučajeva dovoljno dug da se postupci dovedu do kraja i da bi Visoki savet sudstva kao i Državno veće tužilaštva moralo da se ozbiljno pozabavi svakim od navedenih slučajeva.
– Javnost mora biti upoznata o razlozima za zastarevanje ovih slučajeva, zato što su ovi postupci trajali izuzetno dugo i pritom naneli štetu i budžetu Srbije kao i onima koji su oštećeni – rekao je Antonijević za Danas.
Francuski modelU srpskom pravosuđu, na godišnjem nivou, zastari oko hiljadu slučajeva. Rešenje za ovakvo hronično zastarevanje postupaka mogli bismo, kada bi za to postojala politička volja, da prepišemo iz evropskog zakonodavstva. Na primer, u francuskom pravosuđu koje naročito poštuje onu maksimu iz korpusa ljudskih prava da „svako ima pravo na suđenje u razumnom roku“, kada u predmetu započne istražni postupak – rok za zastarevanje prestaje da teče.
Slučajevi‘]
Bivši predsednički kandidat i lider pokreta „Snaga Srbije“ nije jedini koji je usled zastarelosti izbegao da stane na jedan od tasova rimske boginje Justicije.
Slučaj „Gazda Jezda“
Optužba protiv Jezdimira Vasiljevića, nekadašnjeg vlasnika piramidalne štedionice „Jugoskandik“, koji je bežao iz zemlje u dva navrata 1993. i 2006. godine , odbačena je 2013. godine pravosnažnom odlukom Apelacionog suda “ zbog procesnih razloga zastarelosti krivičnog gonjenja“. Naime, Apelacioni sud je preinačio pravnu kvalifikaciju dela koje tereti Vasiljevića iz „zloupotrebe službenog položaja“ u „zloupotrebu položaja odgovornog lica“ . Kako je za prvo krivično delo predviđena kazna od 12 godina zatvora, a za zloupotrebu položaja odgovornog lica 10, samim tim je i skraćen rok za zastarelost sa 24 na 20 godina. Pojedini beogradski mediji navode da Gazda Jezda danas živi u iznajmljenom stanu i da je u veoma teškoj finansijskoj situaciji.
Slučaj Mihalja Kertesa
Bivši direktor Uprave carina Mihalj Kertes, koji je optužen za iznošenje novca na Kipar za vreme vladavine Slobodana Miloševića, oslobođen je usled apsolutne zastarelosti krivičnog dela koja je nastupila 5. oktobra 2010. godine. Kertes je optužen da je u periodu od 1994. do 2000. godine oko 38 miliona nemačkih maraka, koje je bez ikakvog pravnog osnova uzeo iz preduzeća kojim je upravljao, bez odobrenja Narodne banke Jugoslavije izneo na Kipar.
Slučaj Vladike Pahomija
Vladika vranjski Pahomije (Tomislav Gačić), bio je optužen za seksualno zlostavljanje četvorice momaka sa bogoslovije a u javnosti su se čak pojavljivali i nagoveštaji o postojanju kompromitujućih snimaka vladike sa dečacima. Neki od bogoslova su javno govorili kako ih je vladika Pahomije u sitne sate „posećivao“ u njihovim sobama. Međutim, veštom opstrukcijom rada pravosudnih organa, postupak je doveden u stanje zastarelosti. Vladika Pahomije je u vreme postupka tvrdio da je suđenje deo zavere koju protiv njega vode strane obaveštajne službe u saradnji sa lobistima unutar crkve.
Slučaj vladike Ilariona
Još jedan vladika Srpske pravoslavne crkve bio je optužen za nedozvoljene polne radnje sa maloletnim licima. Tadašnji starešina manastira Hopovo uhapšen je 2001. godine a pet godina kasnije osuđen je na deset meseci zatvora. Međutim, Vrhovni sud Srbije 2007. godine naložio je novo suđenje povodom pomenutog predmeta, a slučaj je u međuvremenu zastareo.
Slučaj Marka Miloševića
Marko Milošević, sin tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, u septembru 2010. u Rusiji je dočekao odluku Osnovnog suda u Požarevcu kojom se postupak za prebijanje trojice aktivista Otpora obustavlja. Kao i u slučaju Vasiljevića, Kertesa i Karića, usledila je apsolutna zastarelost. Dvojica od trojice momaka, prilikom nasrtaja Marka Miloševića, zadobila su teške telesne povrede. Milošević danas sa porodicom živi u Rusiji i uživa privilegije i zaštitu koju mu pruža ruski državni vrh.
Slučaj Marije Milošević
Ćerka Slobodana Miloševića osuđena je na osam meseci zatvora zbog neovlašćenog posedovanja oružja i izazivanja opšte opasnosti. Podsećamo, ona je prilikom hapšenja Miloševića u jednom trenutku izašla ispred porodične kuće i uz povike „ne daj se, tata“ ispalila više hitaca u vazduh. Presuda je poništena 2002. godine a novo suđenje započelo je dve godine kasnije. Od tada je Milošević prestala da se odaziva pozivima za ročišta a optužnica je zastarela 2007. godine.
Slučaj Mire Marković
Protiv udovice Slobodana Miloševića pokrenut je postupak za nezakonito dodeljivanje stanova u vlasništvu države. Kako je Marković malo posle izručenje njenog supruga Hagu sa sinom pobegla u Rusiju, suđenje je odlagano ukupno pre puta da bi postupak 2012. godine konačno zastareo.
Slučaj Bratislave Bube Morine
Bivša komesarka za izbeglice Buba Morina 2001. godine je optužena za zloupotrebu službenog položaja, jer je pokušala da izvrši pritisak kako bi se njenom sinu protivzakonito dodelio stan u državnom vlasništvu. Postupak protiv bivše visoke funkcionerke JUL-a zastareo je deset godina nakon podizanja optužnice.
Slučaj Peconi
Biznismen Predrag Ranković Peconi optužen je 2004. godine za utaju poreza u iznosu od 2,6 miliona evra. U toku postupka protiv vlasnika „Invej grupe“ promenjeno je šest sudija, a optužnica je zastarela 2012. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
