Zastareo slučaj objavljivanja podataka pet miliona građana

Upravo ovako krajnje neprijatno i ponižavajuće iskustvo liči na situaciju kada neko zloupotrebi i bez vašeg znanja objavi vaše lične podatke.

Ovim ilustrativnim primerima otvoren je panel „Prava pojedinca“ u okviru međunarodne konferencije o zaštiti podataka ličnosti koju je organizovala kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja. Direktan povod je primena Opšte uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), koja stupa na snagu 25. maja.

Reč je o jednom od najznačajnijih međunarodnih akata u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Primenu ove uredbe kao dobro rešenje pomenuo je i sam izvršni direktor i osnivač Fejsbuka Mark Zakerebrg na nedavnom saslušanju pred američkim senatorima.

Upravo je slučaj Kembridž analitike, zbog koje se osnivač Fejsbuka našao pred američkim senatom pokazao da automatizovana obrada podataka daje veliku mogućnost prikupljanja podataka bez saglasnosti samih građana i samim tim njihovu zloupotrebu, naveo je Danilo Krivokapić iz SHARE fondacije.

Prema njegovim rečima osnovni cilj primene GDPR –a je da vrati pojedinca i njegovo pravo na privatnost i zaštitu podataka u centar.

Kako je objasnio Krivokapić, privatnost podrazumeva da građani uvek imaju pravo na kontrolu svojih podataka kao i da budu informisani šta se tačno dešava sa njihovim podacima ali isto tako i pravo na brisanje njihovih nerelavntnih podataka.

GDPR poštrava kontrolu i zapravo obavezuje sve one koji poseduju baze podataka da ih bez pristanka, znanja i jasnog objašnjenja pojedinca ne mogu koristiti. Primena GDPR –a neće biti obavezujuća za Srbiju osim za one koji posluju sa i koriste podatke građana EU. Prema rečima Krivokapića zakonski okviri u Srbiji nisu loši ali kao u svim oblastima najveći je problem primena i nedovoljna svest među onima koji odlučuju.

Tako je slučaj curenja podataka iz Agencije za privatizaciju odnosno oko pet miliona građana koji su se prijavili za besplatne akcije, a koji je upravo otkrila SHARE fondacija pre skoro četiri godine, danas zastareo.

Prema mišljenju Zlatka Petrovića iz službe Poverenika za informacije dok se u Srbiji ne uspostavi jasan mehanizam odgovornosti i kazni neće biti efikasne zaštite.

Kako se moglo zaključiti nakon konferencije bavljenje zaštitom podataka o ličnosti u Srbiji je poput gašenja šumskog požara, gde jedan zamenjuje drugi odnosno bez stratšekog pristupa nema konačnog rešenja u oblsti zaštite podataka ličnosti.